EVO KAKO SU MEDVEDI IZ BUGOJNA ZASLUŽNI ZA SARAJEVSKU OLIMPIJADU Jedno prijateljstvo je rešilo sve
Pre ravno četiri decenije (od 8. do 19. februara 1984.) u Sarajevu su održane 14. Zimske olimpijske igre. Grad na Miljacki ugostio je 1.272 sportista iz 49 zemalja koji su se takmičili u šest sportova, odnosno 49 disciplina.
To je bila prva zimska olimpijada održana u Istočnoj Evropi i u nekoj od zemalja iz Pokreta nesvrstanih. A prestonica BiH uspela je da dobije organizaciju ZOI pored japanskog grada Saporoa, te švedskih Geteborga i Faluna, koji su imali ideju da igre zajednički organizuju. Ipak, iako je Saporo imao blagu prednost u prvom krugu glasanja (33 glasa, Sarajevo 31, Geteborg 10) u drugom krugu Sarajlije su pobedile Japance za tri glasa (39:36) i na veliku radost cele SFRJ dovele olimpijadu podno Trebevića. Verovali ili ne, postoje ozbiljne indicije da je za to i te kako zaslužan – lov! I to medveda.
No, krenimo redom. Poznato je da je za mnoge pasionirane svetske lovce posebno zadovoljstvo, a i stvar prestiža, bio lov u tzv. „Titovim lovištima“. To su bila, naravno, najbogatija lovišta nekadašnje države, poput onog u okolini Bugojna, gde su se mogli uloviti trofejni medvedi. Po nekim procenama, to je tada bio najveći rezervoar populacije mrkih medveda u Evropi. Tu je bila i lovačka vila „Gorica“, sposobna da odgovori visokim standardima za prijem elitnih gostiju.
Jedan od najuticajnijih bosanskih političara toga doba beše Branko Mikulić, inteligentan i sposoban čovek, veliki ljubitelj lova. Zahvaljujući njemu i stručnjacima koje je angažovao, sjajno bugojansko lovište je dovedeno do vrhunca. A Branko je vrlo dobro znao da lov nije samo lov...
Prema mišljenju dr Danila Todorovića, bivšeg direktora čuvenog lovišta „Jelen“, lovnog stručnjaka i poznavaoca lovačkih prilika u SFRJ, Mikulićevo prijateljstvo sa Huanom Antoniom Samaranom verovatno je „poguralo“ olimpijadu u Sarajevo. Naime, Samaran je bio izuzetno uticajan, o čemu svedoči činjenica da je čak 21 godinu bio predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (1980-2001). Bio je i veliki lovac. Kada je bio u poseti Jugoslaviji,
Mikulić ga je odveo u lov na medvede u Bugojno. Ostalo je istorija...
U svojoj knjizi „Tito, lov, politika“ dr Todorović, prijatelj Branka Mikulića, između ostalog kaže: „Jedna od najvažnijih stvari koje je Mikulić rešio preko lova bila je olimpijada u Sarajevu. To niti želim niti mogu da dokažem. Ono što sigurno znam jeste da se Mikulić preko lova sprijateljio sa Samaranom i to prijateljstvo je potrajalo do kraja Brankovog života. Ne mogu da tvrdim da je olimpijada dobijena samo zbog lova, ali da je udela u tome imao i lov – to je sigurno. Bili su obezbeđeni i drugi kriterijumi da se ona dobije, ali su jezičak na vagi u odnosu na konkurente bili Mikulić lično, i lov.“
Bilo kako bilo, Sarajevo je postalo olimpijski grad u kome je Slovenac Jure Franko osvojio srebro u veleslalomu, prvu i jedinu medalju za SFRJ na zimskim olimpijadama. Ostao je u sećanju legendarni slogan Sarajlija tim povodom: „Volimo Jureka više od bureka!“, te čuveni Vučko, maskota olimpijade, kog je, sasvim moguće, uz pomoć Samarana i zahvaljujući bugojanskim medvedima, „ulovio“ Branko Mikulić.
D. Knežić
