SVE EPIDEMIJE U SRBIJI Veliki kašalj hara, PRETI ZARAZA MORBILAMA, vladaju vaške, gliste, šarlah

Korona nas godinama ne napušta, grip je potvrđen krajem prošle godine, posle njega nam je stigao veliki kašalj, a 6. febuara i male boginje. Zbog velikog kašlja epidemija je prijavljena u Beogradu, a lekari očekuju da se isto desi i sa morbilima Kažu da su spremni i na to.

Od malih boginja oboleo je dečak (15), tako što ga je zarazila majka koja je bila u inostranstvu. Ona je lekarima rekla da je morbile preležala u detinjstvu, u šta se sumnja, jer je sve utvrđeno na osnovu kliničke slike ne laboratorijski. Takođe, ni ona nije vakcinisana, a ni sin za kog je navela da nije jer je odlagano uz preporuku lekara.

Dečak se nalazi u Klinici za infektivne i tropske bolesti u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, zbog upale pluća.

S obzirom na sve okolnosti, na to da su nam morbili stigli i da nemamo dovoljan obuhvat vakcinacije, lekari očekuju da dođe i do epidemije malih boginja.

Pedijatar Saša Milićević kaže za Telegraf da zaista postoji mogućnost da dođe do epidemije malih boginja.  Kaže da je za to dovoljno da jedno ili dva deteta budu zaražena u vrtiću, da bi se morbile proširile.

- Znate da su male boginje jedno od najzaraznijih dečjih bolesti. Dovoljno je da u vrtiću jedno ili dva deteta budu zaražena i da se male boginje prošire na one koji nisu vakcinisani ili nisu preležali - kaže dr Milićević.

Posebne mere "Batuta", kontrola zdravstvenih kartona dece

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa Ministarstvom zdravlja je dostavio zdravstvenim ustanovama predlog mera za pooštren nadzor nad ovom bolešću.

U "Batutu" napominju da u slučaju pojave temperature veće od 38,5 stepeni, kao i pojave ospe po telu, uz curenje iz nosa i crvenilo očiju, potrebno se javiti hitno izabranom lekaru u domu zdravlja.

- Imajući u vidu epidemiološke karakteristike ove bolesti, obaveze prema Planu aktivnosti za odstranjivanje malih boginja u Srbiji, Institut " Batut” je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja dostavio zdravstvenim ustanovama predlog mera za pooštren nadzor nad malim boginjama. Mere obuhvataju prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinacija nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, vakcinacija osetljivih lica iz kontakta sa obolelim unutar 72 sata...

- Hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke od strane pedijatara u domovima zdravlja potrebno je evidentirati nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu prema uzrastu i sprovesti njihovu vakcinaciju u skladu sa Kalendarom imunizacije - navode u "Batutu" i pozivaju roditelje da u dogovoru sa izabranim lekarom deteta zažažu termine za dolazakna vakcinalni punkt u domu zdravlja.

Kako kod male dece i kod odraslih mogu da se jave komplikacije ove bolesti. Kako dr Milićević objašnjava, odrasli mogu da dobiju upalu pluća ili  encefalitis.

- Sve su to stanja koja zahtevaju hitnu medicinsku pažnju - ističe on i dodaje da kada je reč o simtomima kod odraslih može da se javi i glavobolja.

Simptomi malih boginja kod dece, pored ospe, podrazumevaju malaksalost, povišenu temperaturu, nesanicu i nervozu kod dece. Napominje, međutim, da ospa i visoka temperatura ne moraju odmah da ukazuju da se radi o malim boginjama.

Precizira da ospa počinje iza ušiju i spušta se niz vrat, a da se oko očiju može javiti crvenilo.

I dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje rekla je da je epidemija morbila moguća, jer nismo dostigli potrebni obuhvat vakcinisanih:

- Virus još uvek nije u cirkulaciji kod nas, ali s obzirom na trenutni stepen vakcinacije koji još uvek nije dostigao 95 posto, postoji uvek rizik od pojave virusa morbila, koji je jedan od najzaraznijih. Ovo stvara povoljne uslove i predispozicije za širenje virusa među osetljivim grupama, posebno među osobama koje nisu vakcinisane, što može rezultirati povećanjem broja obolelih. Efekti ovoga će se verovatno pokazati u narednom periodu - rekla je ona za K1.

Epidemija malih boginja u Srbiji, poslednji put je zabeležena 2017/18 godine. Tada je bilo preko 6.000 obolelih i 15 smrtnih ishoda. Samo u Beogradu je bilo 2,100 zaraženih. Dr Ivana Beogović Lazarević kaže, da je tada obuhvat bio 98 posto.

- Te godine smo zabeležili obuhvat od 98 posto dece uzrasta od dve godine koji su primili prvu dozu MMR vakcine. Međutim, u narednoj godini, taj obuhvat je opao na 80 posto. Razlog ovog značajnog pada može se povezati sa pandemijom, jer su roditelji bili zabrinuti da izlože decu potencijalnom riziku od COVID-19 prilikom odlaska na rutinske vakcinacije. U 2021. godini, obuhvat vakcinacijom prvom dozom opao je na 73 posto. Međutim, u 2022. godini, postignut je rast od 20 posto, dostižući obuhvat od 83 posto. Preliminarni podaci za 2023. godinu ukazuju na dalji rast, predviđajući obuhvat od 88 posto. Iako je postignut napredak u podizanju obuhvata vakcinacijom, još uvek nismo dostigli nivo neophodan za postizanje kolektivnog imuniteta koji bi sprečio širenje virusa u kolektivu. Nastavljamo sa naporima da podstaknemo roditelje na vakcinaciju dece kako bismo zajednički doprineli zaštiti populacije od potencijalnih bolesti - napomije ona.

Razlika između morbile i varičele

Pored dijagnostikovanih morbila, među decom ima dosta i varičele. Profesor dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, objasnio je ranije za Telegraf.rs se ove bolesti razlikuju po svom kliničkom toku, a najviše po izgledu ospe.

- Kod malih boginja ospa je makulopapulozna odnosno sitno brašnasta, traje neko vreme pa nestane. Kod varičele (ovčije boginje) ospa je vezikularna odnosno, prisutni su mali mehurići ispunjeni tečnošću nekoliko dana, potom pucaju i nakon toga se pretvaraju u male kraste. Pri tome ospa kod varičele ide u nekoliko talasa, na svakih 3 do 5 dana - objasnio je prof. dr Petrović za naš portal.

Ističe da  dezinformacije koje tvrde da vakcina MMR izaziva autizam i dalje šire strah među ljudima, iako je autor studije koja je pokrenula tu teoriju izopšten od strane medicinske zajednice.

- Ovaj mit i dalje ostaje prisutan u opštoj populaciji, uprkos brojnim istraživanjima koja jasno pokazuju da ne postoji uzročna veza između vakcine MMR i autizma. Nažalost, mnogi roditelji povezuju pojavu autizma kod dece sa vakcinacijom koja se obavlja oko prvog rođendana, kada se razvija njihova komunikacija sa okolinom. Međutim, važno je razumeti da je ova povezanost samo hronološka, a ne uzročna, a to dokazu je i studija koja je sprovedena na više od 14 miliona dece. Istraživanja su dokazala da ne postoji veza između autizma i MMR vakcine - kaže doktorka i napominje da je vakcinacija neophodna kako bi se iskorenili morbili:

- Da bismo stvarno iskorenili morbile, neophodno je da sprovedemo određene aktivnosti. To uključuje prvo eliminisanje morbila, a potom i iskorenjivanje bolesti. Brojne zemlje su već na putu ka ostvarenju ovog cilja, ali je ključno da radimo na povećanju obuhvata vakcinacije. Jednog dana, nadamo se da ćemo moći da proglasimo kraj morbila, a vakcinacija je ključna u ostvarenju tog cilja, uz pažljiv nadzor lekara - zaključila je dr Ivana Beogović Lazarević.