NALOŽENO ČEŠLJANJE MEDICINSKIH KARTONA Pedijatri zovu roditelje da hitno vakcinišu decu LEKARI STREPE OD NOVE EPIDEMIJE MALIH BOGINJA

Doktorka Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda kaže da je naložena vanredna revizija kartoteka i da se pozivaju na imunizaciju deca koja nisu primila vakcinu.

- Mi smo svakodnevno u komunikaciji sa domovima zdravlja, sa načelnicima pedijatrije. Nalaže se vanredna revizija kartoteka, pozivaju deca koja nisu vakcinisana i ona koja treba da prime vakcinu u skladu sa kalendarom imunizacije - rekla je dr Maris gostujući u Beogradskoj hronici.

Ističe da je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dostavio svim zdravstvenim ustanovama u zemlji predlog mera za pooštren nadzor.

- Te mere se dostavljaju svim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije, što podrazumeva prijavu svake sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju, lečenje pacijenta, epidemiološki nadzor, zdravstveni nadzor, kao i imunizaciju kontakata osetljivih osoba koji su bile u kontaktu sa obolelima unutar 72 sata - navela je ona.

"Postoji rizik od nove epidemije"

Doktorka Slavica Maris i epidemiolog dr Nebojša Bohucki izjavili su za medije da zbog nedovoljnog obima vakcinacije postoji rizik od ponovnog izbijanja epidemije morbila, a na to upozoravaju i drugi lekari već danima.

- Sporadično se registruju male boginje na teritoriji Beograda. Veliku epidemiju poslednji put imali smo 2018. godine, kada je ukupan broj obolelih bio preko 6.000, a na teritoriji Beograda bilo je 2.000 godine. Ovo je prvi slučaj potvrđenih morbila ove godine. Svakako postoji rizik za epidemiju. Moram pomenuti da je jako nizak obuhvat prvom dozom MMR vakcine. Samo u 2023. godina procenat primljene druge doze vakcine je 86 odsto, što je apsolutno nedovoljno - kaže dr Slavica Maris.

Nedostaje nam kolektivni imunitet

Da bi se stekao kolektivni imunitet, potrebno je da minimum 95 odsto građana bude potpuno vakcinisano, napomenuli su ranije lekari, od čega je Srbija prilično daleko. Kako smo ranije pisali, epidemija morbila već je proglašena u Rumuniji i pojedinim delovima Bosne i Hercegovine.

Nema leka, samo vakcina štiti

- Prva doza vakcine se daje u drugoj godini života, i obuhvat tom vakcinom u našoj zemlji, prema podacima “Batuta” iz 2022. je 81,3 odsto, a treba da bude 95 odsto. S tim što je 2021. bilo još slabije i tada je bio 74,8 odsto. Revakcina se daje u sedmoj godini života, pre polazak u školu, i obuhvat iz 2022. je 89,5 odsto - rekao je epidemiolog Nebojša Bohuck.

Prve sumnje stigle juče

Gradskom zavoda za javno zdravlje u Beogradu su sa Infektivne klinike su tokom jučerašnjeg dana prijavile sumnju na male boginje.

Zatim je sa Instituta „Torlak“ tokom popodneva stigla potvrda da petnaestogodišnje dete ima male boginje.

Dr Slavica Maris, epidemiolog iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, otkrila je da je nije vakcinisan zbog zdravstvenih razloga. Kako je navela, male boginje je najverovatnije dobio od majke, koja ima iste simptome i čiji se rezultati tek očekuju.

Oboleli dečak je hospitalizovan zbog zapaljenja pluća na Klinici za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović”

Postoji mogućnost da male boginje ima i njegova majka, koja ima iste simptome kao dete, ali se još uvek čeka na rezultate ispitivanja njenog zdravstvenog stanja.

Ovo je prvi slučaj nakon skoro 10 meseci, a kako je nedavno upozorila i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), neophodno je da sve zemlje povećaju vakcinalni obuhvat da ne bi došlo do „eksplozije“ slučajeva malih boginja u Evropi i epidemije.

Međutim, postoje i osobe koje su primile samo po jednu dozu vakcine, jer jednostavno nisu stasali za drugu ili iz nekih drugih razloga nisu primili jednu ili dve doze.

Ko je sada najugroženiji?

Morbili su najopasniji u najranijem periodu života, tada decu čuvaju jedino pasivno preneta antitela majke oko pola godine, bude i do devet meseci, a nakon godinu dana ih sigurno više nemaju.

- Imunizacija protiv morbila kod nas je počela 1971. godine, a sa drugom dozom revakcinacija je započela 1996. godine. To znači da, pošto je revakcina bila u 12. godini života, generacija rođena između 1970. do generacije 1984. su sa jednom dozom vakcinisani, već generacija 1984. godine je u svojoj 12. godini 1996. godine dobila i drugu dozu. Oni mogu sada da obole jer su dobili samo jednu dozu vakcine - kaže epidemiolog Bohuc.

Počinje kao grip, a posle 14 dana javljaju se ospe

Inkubacija traje 11-12 dana. Bolest je u početku nespecifična, a tada je najzaraznija. Javlja se curenje nosa, povišena temperatura, kašalj, narušeno opšte stanje, malaksalost, konjuktivis, crvenilo očiju, nos je zapušen ili curi. Liči na grip.

Kada se jave ospe po telu, počev od lica, tada se već vidi da se nešto dešava.

- Dok nema ništa po koži misli se samo je neko prehlađen ili da ima grip. Do pojave ospe treba 14 dana, a ospe traju 5-6 dana. Ospe počinju na licu, u gornjem delu vrata i polako se spuštaju ka šakama i stopalima – objasnio je dr Bohuc.

Prvi simptomi počeli u januaru

Zaraženi dečak je prve simptome malih boginja dobio 31. januara, dok je njegova majka simptome imala još 22. januara. Simptomi su bili u vidu :

povišene temperature

gušobolje

dijareje

umora

težine u očnim kapcim

U usnoj duplji javile su se promene slične aftama, nakon čega se javila i ospa prvo po licu, a zatim ušima i vratu, a kasnije se proširila po telu. Dete je imalo tipičnu kliničku sliku morbila - kaže doktorka Maris.

Postoji mogućnost da je zaražena i majka

Porodica se nedavno vratila iz inostranstva, a oboljevanje se povezuje sa majkom.

- Dete se javilo na pregled na Infektivnu kliniku, gde je postavljena sumnja da se radi o malim boginjama. Imalo je i upalu pluća i primljeno je na bolničko lečenje. Kada smo izvršili uzorkovanje brisa za dokazivanje genoma za uzorkovanje ovog virusa dobili smo potvrdu da se radi o malim boginjama - rekla je dr Maris.

(Informer)