NEOBIČNO INTERAKTIVNO elektronsko izdanje AKADEMIJE UMETNOSTI Nema NS panka bez NS pankerki

Upravo zbog toga je krajem prošle godine objavljena interaktivna elektronska publikacija „Vodič kroz pank kulturu u Novom Sadu“, u izdanju Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, u kojoj autori, muzikolozi Milan Milojković, Ira Prodanov, Adriana Sabo i Ljubica Ilić, sagledavaju bogatu paletu muzičkih, političkih i umetničkih ideja koje je pank doneo na naše prostore (https://akademija.uns.ac.rs/pf/vodic-kroz-pank-kulturu-u-novom-sadu/).

Publikacija je podeljena na šest poglavlja: Osvrt na literaturu, metodologiju i terminologiju, Počeci panka i novog talasa u Jugoslaviji, Pank muzika u Novom Sadu, Žene u novosadskom panku, Štampane publikacije o novosadskom panku i Novosadski fanzini osamdesetih godina. Ove ključne aspekte razvoja panka u gradu, autori su sagledali obrađujući široki spektar izvora i artefakata – od domaće i inostrane akademske literature, publicističkih izdanja, fanzina i bukleta, preko zvaničnih albuma i onih objavljenih samostalnim zalaganjem muzičara i ljubitelja, sve do vizuelnih materijala i usmenog nasleđa lokalne pank kulture. S obzirom na to da je publikacija dostupna u elektronskom obliku, ona sadrži hiperlinkove koji direktno vode čitaoca do zvučnih, video i tekstualnih zapisa dostupnih na internetu. Iako već postoje publikacije posvećene ovoj temi, poput čuvene „Novosadske pank verzije“ i „NS rokopedije“, „Vodič“ se razlikuje od njih po svojoj akademskoj koncepciji i načinu na koji je obrađena dostupna građa, te ih uključuje u razmatranje uz ostala malobrojna izdanja o panku.

„Vodič“ obuhvata period od samih početaka sve do danas, uz osvrt na razvoj ove vrste muzike u Sloveniji, Hrvatskoj i Beogradu, (pored Novog Sada), sagledavajući pank i novi talas pre svega kao muzički izraz sa istaknutim ideloškim određenjima. Vitalnost ovog žanra tokom četiri decenije neprestanog prisustva u ukupnom zvučanju grada, dovela je do diferenciranja na Oi!, hardkor, post-pank i druga usmerenja, svako sa svojim karakteristikama, koja su obrađena u knjizi u zasebnim celinama. Budući da je grad bio domaćin mnogim bendovima iz cele Srbije i inostranstva, obrađeni su i pojedini značajniji koncerti, festivali i manifestacije (To be punk, Ritam Evrope). Autori su se potrudili da izuzetno veliki broj bendova bude zastupljen u publikaciji, od najpopularnijih novosadskih sastava (od kojih nekoliko deluje i danas), do onih kojima je dosad posvećivana manja pažnja, kao što su: „Pekinška patka“, „Obojeni program“, „Luna“, „Zbogom Brus Li“, „Laboratorija zvuka“, „Generacija bez budućnosti“, „La Strada“, „Vrisak generacije“, „Ateist rep“, „Ritam nereda“, „Mister Džoint“, „Kapetan Leši“, „Invalidi uma“, ženski bendovi „Boje“ i „Tri kapljice“ i mnogi drugi. Nisu izostavljene ni informacije o kultnim mestima okupljanja i održavanja koncerata pankera, o fenomenu žena u pank bendovima, a dati su i prikazi poznatih monografija, pojedinih novinskih članaka, intervjua, fotografija i plakata, uz posebnu pažnju posvećenu fanzinima (Bolji život, Tri drugara).

Evidentno je da atraktivnost i uticaj panka kao nečeg više od muzike u našem gradu – panka kao duha i stava, ne jenjava. Detaljan i studiozan pristup autora u publikaciji, njihova posvećenost u proučavanju i temeljno razumevanje značaja pank pokreta na našim prostorima, doprinosi njegovom očuvanju i promociji. Knjiga je namenjena pre svega studentima popularne muzike, muzikolozima i drugim akademskim istraživačima, ali se može preporučiti i široj publici, naročito ljubiteljima ove vrste muzike. Zato se opravdano može pretpostaviti da će ova publikacija, uz one već postojeće, biti sigurna osnova budućim istraživanjima panka kao kulture koja je ostavili duboki trag u muzičkoj i društvenoj istoriji Jugoslavije i Novog Sada.          

Jana Tomić