U NOVOSADSKOJ DEČJOJ BOLNICI VIŠE OD 20 GODINA RADE MINIMALNO INVAZIVNU HIRURGIJU „Što je veći rez, to je bolji hirurg” ide u istoriju, na snazi najmanja moguća trauma za pacijenta
Dugo godina je tradicionalna otvorena hirurgija bila zasnovana na principu „što je veći rez, to je bolji hirurg”. Sada je potpuno drugačije, od kako se primenjuje minimalno invazivna hirurgija, kaže hirurg u Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine profesor dr Radoica Jokić.
Prema rečima ovog lekara iz novosadske Dečje bolnice, minimalno invazivna hirurgija podrazumeva najmanju moguću traumu pacijenta u toku hirurškog zahvata, uz optimalni terapijski rezultat, kako bi se neko izlečio, odnosno oporavio.
- Kod dece takva vrsta hirurgije ima posebnu potvrdu, jer su deca najzahtevniji pacijenti i operacije koje im se rade treba da učine da ona budu zdrava ceo život. Ovu vrstu hirurgije počeli smo da radimo 2003. godine i prvih pet ili deset godina smo imali od 150 do 200 operacija godišnje. Sada godišnje na ovaj način uradimo više od hiljadu operacija – ispričao je dr Jokić.
Rezovi pri takvim operacijama su mali i iznose od tri do pet milimetara, a dešava se da budu i manji i da iznose svega 1,9 mm, kada su u pitanju operacije novorođenčadi.
Kako ističe dr Jokić, minimalno invazivna hirurgija se radi u svim segmentima savremene hirurgije, a najčešće se izvodi operacija slepog creva. Ovu intervenciju u 80 odsto slučajeva rade uporavo na taj način, minimalno invazivno. Za to se koriste i specijalno dizajnirani instrumenti.
- Još jedna prednost ovih operacija je što kada se uvede kamera, ona može da pokaže sliku u krugu od 360 stepeni, te na taj način mogu da se vide i neke druge patološke promene, što inače ne bi moglo da se vidi prilikom operacija klasičnim rezom. Na primer, nekad se prilikom laparoskopskih operacije slepog creva kod devojčica pregledaju i unutrašnje genitalije i vide se, na primer, ciste na jajniku ili jajovodu, te se i one uklone tokom iste operacije –rekao je dr Jokić.
Kako napominje, čak i prilikom operacija ređih patoloških stanja primenjuje se ista hirurgija. Tako navodi slučajeve kada se javljaju takozvana arterijska klešta, odnosno kada krvni sudovi pritiskaju duodenum, to jest dvanaestopalačno crevo. Tada se tokom laparoskopske operacije radi obilaženje mesta suženja. Dr Jokić naglašava kako u Institutu u svakoj dežurnoj ekipi postoji hirurg koji može da izvede ove zahtevne intervencije, odnosno laparoskopski zahvat, te dodaje kako je ova ustanova vodeća u našoj zemlji, ali i regionu u minimalno invazivnim operacijama.
- Radi se i savremeni način rešavanja deformiteta grudnog koša, kada je grudna kost uvučena prema kičmenom stubu (Pectus excavatum), čime se smanjuje prostor za srce i pluća. Tu intervenciju radimo od 2006. godine, kada smo je prvi put uradili sa kolegama iz Trsta. Izvodi se tako što se naprave dva reza na bočnoj strani grudnog koša. Rez od četiri do pet santimetara se radi sa obe strane, između rebara, te se kroz njih ubacuje metalna ploča koja je oblikovana za svakog pacijenta posebno. Ploča se ubacuje između grudne kosti i srca i ima oblik latiničnog slova „U”. Potom se ona okrene i dobija oblik ćiriličnog slova „P”, te se na taj način istovremeno ispravlja ulegnuće grudne kosti. Kosti dece su elastične, a ploča ostaje unutra bar dve godine. Kada se izvuče, više nema deformiteta i ono se nikada ne vraća – objasnio je profesor Jokić.
LJ. Petrović