DANAS OBELEŽAVAMO SVETU MUČENICU TATIJANU Jedna od najhrabrijih svetica; Za spas duše izgovorite ove reči

Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.

Po smrti cara Heliogabala carovaše u Rimu car Aleksandar Sever, čija majka Mameja beše hrišćanka. Sam car beše tolerantan u veri, zbog čega držaše u svom dvoru kip Isusov i Apolonov, i Avramov i Orfejev. Ali doglavnici njegovi gonjahu hrišćane i bez naredbe careve. Jednog dana, pravnik Ulpijan je uhvatio Tatjanu i pokušao da je natera da prinese žrtvu Apolonu. Prema legendi, ona se pomolila i iznenada je zemljotres uništio idola i deo hrama. Kada izvedoše Tatjanu na mučenje, ona se moljaše Bogu za svoje mučitelje. I gle, oni videše četiri anđela oko mučenice.

Videvši to, osam njih poverovaše u Hrista, zbog čega biše i oni mučeni i ubijeni. Svetu Tatijanu produžiše mučiti: šibahu je, odsecahu joj meso, strugahu je železom, i tako svu iznakarađenu i iskrvavljenu bacahu je uveče u tamnicu da bi je sutradan opet udarali na nove muke. No Bog pošiljaše anđele Svoje u tamnicu, te je hrabrahu i rane joj isceljivahu, tako da se Tatijana svako jutro javljaše pred mučiteljima potpuno zdrava. Baciše je pred gladnog lava, no lav se umiljavaše oko nje i ne naškodi joj ništa. Ostrigoše joj kosu misleći, da joj je u kosi skrivena neka vradžbina. Na kraju, izvedoše je, zajedno sa njenim ocem, i posekoše oboje mačem. Ubijena je oko 225. godine.

Molitva

Ovčica Tvoja Isuse, Tatijana, zove silnim glasom: "Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe." Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.