"DULE SAVIĆ, A U LONDONU MUK" Premijera dokumentarnog filma FUDBALSKOJ LEGENDI 31. januara u Mts Dvorani (FOTO, VIDEO)

Na konferenciji za štampu nakon specijalne projekcije tog ostvarenja za medije, u Press centru govorili su: fudbaler Dušan Dule Savić, rediteljka i scenaristkinja Branka Bešević Gajić, novinar Aleksandar Apostolovski, producent Oliver Paunović i istoričar Aleksandar Raković. 

Prošlo je već celih 45 godina od kada je Dušan Dule Savić postigao legendarni gol klubu "Arsenal" u Londonu u 90. minutu i upisao sebe u istoriju "Crvene zvezde" i srpskog fudbala, o čemu delimično pripoveda između ostalog, novo dokumentarno ostvarenje.

Treći put već gledam film i svaki put mi je sve bolji. Taj čuveni gol mi jeste na neki način obeležio karijeru. Bilo je naravno i drugih golova, veoma značajnih, ali ovaj je bio najvažniji. I dan danas živi taj gol, nakon 45 godina, a ja kažem da bih voleo da živi i 45 vekova, istakao je bivši fudbaler Dule Savić.

Film priča biografiju o profesionalnom životu istaknutog sportiste kroz 75 minuta. 

Savić je naglasio da je taj gol pre četiri i po decenije značio trijumf ne samo za "Crvenu zvezdu", već čitavu tadašnju Jugoslaviju, jer kako je ocenio "ceo svet je bio okrenut ka nama".

Igrala se završnica utakmice kada je Dušan Savić levom nogom dao gol "Arsenalu".

Nastala je tišina na stadionu "Hajberi" u Londonu, kakvu Englezi nikada ranije nisu zabeležili, a više od 40.000 ljudi imalo je priliku da vidi neustrašivu Crvenu zvezdu i isprati je aplauzom.

Dušan Savić je uporedio vreme nekada i danas.

Setio se vremena kada se igralo sa dušom.

Sada je snimljen dokumentarac kao počast istaknutom sportisti koji je upisan u istoriju kluba i jugoslovenskog i srpskog fudbala.

Drago mi je da je snimljen film, važno je da ostane kao jedan zapis za sve generacije koje dolaze. Ne zbog sebe, jer ja sve tačno znam kako je bilo. Te nove generacije ispada danas da ne pamte ni ono što je bilo juče, a kamoli nakon toliko decenija. Oni misle da sve počinje od njih. Dobro je da je i knjiga napisana o meni, čisto da ostane sve zabeleženo. I voleo bih da glavnu poruku pošaljem mladima da uvek poštuju ljude koji su učinili nešto za njih u životu, karijeri. Tako sam i ja, kako se vidi u filmu, prema našem Džaji, zato savetujem drugima, zaključio je Dule Savić.

Ostvarenje "Dule Savić, a u Londonu muk" nastalo je u produkciji Olivera Paunovića i kuće "City Group" iz Niša. 

Branka Bešević Gajić potpisuje scenario i režiju dokumentarnog filma, dok autorsku ekipu čine još direktor fotografije - Nikša Malić Katanić, montažer - Boban Rajković.

Rediteljka je rekla da se odlučila da snimi film "o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu" fudbalu, jer je inspirišu ljudi koji su postigli toliko puno u bivšoj Jugoslaviji.

Ona je navela da se poznaje sa producentom Paunovićem već 10 godina, kada su imali svoje projekte na filmskom festivalu u Nišu.

Od tada su razvili prijateljstvo, i producent je Branku u jednom trenutku pozvao i ponudio da upravo ona režira film o Duletu Saviću.

Oliver je prepoznao mene da upravo ja kao žena radim film o fudbaleru, a naravno odmah sam prihvatila, jer je Dule Savić za mene pre svega legenda Jugoslavije, on je obeležio moju mladost. Veoma prijatno smo radili tokom godinu i po dana, mada me je malo kritikovao što navijam za "Partizan". Ali zato je bolje da film pravi neko ko je nepristrasan i objektivan, a ima duboki naklon prema "Crvenoj zvezdi", zaključila je rediteljka Branka Bešević Gajić, poznata po dokumentarnom filmu "Lauš" (2014) o Žarku Lauševiću.

Film briše granice između dokumentarnog i igranog, ne bavi se nacijom ni verom, već sportom i profesionalnim uspesima fudbalske legende, kako su istakli iz produkcije.

Producent Oliver Paunović je podsetio da je njegova kuća "City group" iz Niša realizovala zapažene dokumentarce o poznatim ličnostima kao što su Toma Zdravković i Zoran Radmilović, tako da se odlučio da snima filmove u tom smeru portreta velikana.

Paunović je naglasio da u filmu o Duletu Saviću nije pečat na tome šta je slavni srpski fudbaler postigao, već je ostvarenje edukativnog karaktera, koje ima ozbiljnu budućnost i da sportski as tako ostaje zapisan kroz ovu filmsku priču.

Kao sagovornici u filmu pojavljuje se domaće značajne ličnosti iz sveta filma, književnosti, sporta - fudbalska zvezda Dragan Džajić Džaja, novinar i publicista Peca Popović, glumac Dragan Gagi Jovanović, akademik pesnik Matija Bećković, Pižon, brat Dragan Savić, sin Vujadin Savić, Boško Đurovski, Neđa Milosavljević, kao i Partizanovci, reditelj Emir Kusturica, i mnogi drugi.

Novinar i pisac knjige "Dule Savić" Aleksandar Apostolovski je otkrio da je i njegovo delo trebalo da se zove kao ovaj film, ali je drugi deo naslova "a u Londonu muk" ipak izbacio, smatrajući da je sasvim dovoljno ostaviti samo ime i prezime velikog fudbalera.

Proveo sam više od godinu dana sa Duletom Savićem na moje zadovoljstvo, da bi nastala ova knjiga. On je simbol popularnosti, njegov volej se i dalje izučava na sportskim školama i akademijama. Dule zapravo predstavlja fenomen popularnosti, jer umesto da vremenom postane manje prisutan i padne u zaborav, kod njega se desilo suprotno: sve je više aktuelniji i zanimljiviji kako ide vreme, neverovatno. Dule Savić je Mik Džeger srpskog fudbala, naglasio je Apostolovski i dodao da mu je Savić otkrio tajnu trajanja u životu, a to su samo tri sastojka: francuska vina, surutka i ljute papričice.

Istoričar Aleksandar Raković je primetio da Dule Savić nije samo fudbaler ili sportista, već da on predstavlja "epohu kulture, sporta i bivše Jugoslavije", te da je "istovremeno istorijska ličnost, sportska i kulturna ikona", te duhovito dodao da "film i knjiga o njemu prezentuju pravu duologiju, ili možda "Duleologiju".

Film "Dule Savić, a u Londonu muk" će nakon 31. januara u Beogradu imati premijere u Novom Sadu - 1. februara (Cineplex Arena), Nišu - 2. februara (Cine Grand) i onda kreće dalje po svim bioskopima Srbije u distribuciji kuće "MegaCom Film".

Dušan "Dule" Savić rođen je 1955. u Ubu, gde je počeo da igra u lokalnom klubu "Jedinstvo".

U martu 1972. godine stigao je već na Marakanu kako bi odigrao probnu utakmicu nakon koje je odmah bio uključen u klupski podmladak "Crvene zvezde".

Dve godine kasnije, 1974., postao je prvotimac Crvene zvezde, a za prvi tim crveno-belih nastupao je sve do 1982. godine.

Odigrao je 258 zvaničnih utakmica i postigao 149 golova – treći je strelac u istoriji kluba. Osvojio je dve šampionske titule 1977. i 1980. i jedan Kup 1982. godine.

Proveo je šest sezona u francuskoj Prvoj ligi (Lil, Kan), a šest meseci igrao je i u španskoj Prvoj ligi za Sporting iz Hihona. 

U 19. godini debitovao je za tadašnju jugoslovensku reprezentaciju protiv Holandije, kada je postigao gol.

Inače za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 12 utakmica i postigao četiri gola.