okoTVoko: Katastofa

Tako nije bilo ni za vreme bombardovanja, ni kad su rušili zgradu novosadske televizije i naše mostove. Dok je gorelo nebo nad Novim Sadom, setio sam se Đoleta i kako nam nedostaje, i za Badnje veče, i za Bogojavljensku noć. On je pesnik koji je tako lepo opisao naše svece, slave i svečare.

Činjenica je da su za vreme druga Tita hapsili one koji su slavili Srpsku novu godinu i da se verski praznici nisu obeležavali. Ali su se slavili u našim porodicama, krišom i bez televizije. Sad imamo tri kablovske mreže i gde god okreneš Aleksandra Prijović. Ili hoda „Balkanskom ulicom” na Blic TV ili je Ognjen Nestorović prati po Tuzli. Žena ima zaista sjajan marketing, PR tim, ali zašto me oni iznad četrdeset godina pitaju koju ona pesmu peva. Šta to interesuje naše televizije, oni udaraju po svome.

Ćana i Stoja će da pričaju o svojim božićnim danima, Dragan J. Vučićević će na Informer televiziji da proslavi praznike na svoj način, u ritmu devedesetih. I sve je to, što kaže Prija, legitimno. Jer to demokratija i kapitalizam za koji smo se onomad borili. Program je na svim televizijama sličan i prilagođen praznicima. Tako i treba.

Ali mi je čudno da je program prilagođen samo za jednu genraciju, i to onu koja ni ne gleda televiziju. Barem je tako na novim kablovskim televizijama. Oni kao da prave program za one koji su rođeni u devedesetim, i u novom milenijumu. Nameće se jedna vrsta muzike, jedna moda. I glumci vode sve programe, kao da nigde nema mladih, talentovanih novinara, a imamo ih. Kao da svi treba da budemo uniformisani, da jedno gledamo i slušamo.

Pitam se šta bi Merilin Monro, ako bi doživela još jednu reinkarnaciju, rekla da vidi svoju frizuru na Jovani Jeremić? Ali, ko velim, ako je već videla sebe kod Lepe Lane, Tatjane Matejaš Tajči i u jednom spotu Maje Nikolić koji je režirao Dejan Milićević, verujem da je poznata glumica samo mogla da konstatuje da je ovo zemlja Srbija. I u toj zemlji, taze ofarbani Miloš Biković sada vozi keš taksi i Lenu Kovačević a na telefon se javlja legendarni Duško Kovačević. Da, ovo je Srbija.

Ovo je zemlja u kojoj  mnogi zgodni frajeri sa Tiktoka i Instagrama obožavaju Ćanu. Zato je i Blic TV posetila Gornju Tramošnju, pusto selo iz koga je potekla ova kršna pevačica. Pitali su me baš na božićnom ručku, a ko je Stanojka Bodiroža Mitrović Ćana, a ja kažem pevačica koja je pevala „Imam dokaz da si bio sa mnom”. Sećam se kako je nekad Đorđe David kritikovao tekst te pesme, a sada žirira u „Zvezdama Granda”. Sve se okreće! Da nije bilo Milija Čolića, ne bih se setio kako izgleda Jelena Broćić koja peva „Bele rade”, a to je jedini narodnjak koga voli Zdravko Čolić.

Ne bih se setio ni kako sad izgleda Radmila Misić. Priznajem da nisam dobro upamtio ni lik i delo Breskvice, ali, dobro, stiže Beosong, obnoviću gradivo. Naoštrio sam se da idem da gledam na Bogojavljensku noć Franu Lasića, Tanju Banjanin i Slavicu Ćukteraš koji će pevati  hitove pop klasika. Zašto takav program ne gledamo na javnim servisima? Zašto nema šou programa? Zašto su retro i šlageri proterani sa programa televizija? Zašto dobri pevači kuvaju i igraju u kabareima, a ne pevaju u šou programima?

Imamo dva javna servisa, tri kablovska operatera, televizije sa nacionalnim frekvencijama i barem pet jako dobrih televizija koje deluju bogato i nabudženo. I pitam se zašto samo jedni te isti pevači gostuju na tim televizijama, a niko ne zna ni njihove pesme, a ni tabloidna dela. Neko mi reče da je televizija ogledalo nekog društva.

Odmah sam se setio jednog starog spota grupe „Aske”, savršeni kostimi, koreografija, a studio skroman. Sad imamo ogromne studije i čudne neke likove kao goste. Pevale su tada Nera, Suzana Perović i Snežana Mišković, to je bilo pre rijaliti programa. I pesma tačno govori o stanju u našim estradnim emisijama – KATASTROFA.

Aleksandar Filipović