MILAN LAZAREVIĆ MEĐU NAJZAPAŽENIJIM IGRAČIMA VOJVODINE: Saradnja sa Radulom daje rezultat
Niko u Vojvodini nije, niti bi mogao da bude zadovoljan sedmim mestom na superligaškoj tabeli, posle 19 takmičarskih kola.
Još manje zbirom osvojenih bodova, u procentima ispod predesetpostotnim učinkom, a najmanje gol-razlikom izraženom negativnim predzankom, što ne pamti niko blizak klubu. Ako bismo potražili pozitivne segmente za sliku Vojvodinine jeseni, onda je to podatak da je pobedama na gostovanjima u Bačkoj Topoli i u Nišu prekinuta neprijatna desetomesečna tradicija što se učinka izvan Karađorđa tiče.
- Sećate se kako smo počeli prvenstvo – pitanjem nas je preduhitrio Milan Lazarević. – Na pripreme smo otišli sa jednim timom, a takmičenje započeli sa drugim igračima koji su pristizali sve do poslednjeg dana prelaznog roka. Potom, promena trenera posle rezultatrski neuspešnog starta. Trebalo je vremena da se vratimo na „fabričko podešavanje“. Cenim da je trener Popović u tome uspeo, da smo pred kraj polusezone delovali kao tim koji zna šta hoće i koliko može. Sad opet novi trener. Ali, ako je već tako moralo da bude, dobro je što se desilo u prvenstvenoj pauzi i što ćemo sa novim stručnim štabom proći kompletne pripreme. Verujem da u zimskom prelaznom roku neće biti velikih promena u igračkom kadru. Tek što smo se uhodali. Možda dva-tri prava pojačanja...
Lazarević je u krugu najbolje ocenjenih igrača u Vojvodini u minulih 19 kola. Koliko je uspešno odgovarao na primarne zadatke što se defanzive tiče, neprestano je pretio protivničkom golu, napadima i centaršutevima sa desne strane. Uz uspešne asistencije, protiv Napretka je stigao i da se upiše u listu strelaca.
- Naravno da prija svaka pozitivna ocena koja stiže od posmatrača sa tribina – iskreno će Lazarević. – Ocene izveštača imaju posebnu težinu i značaj. One stižu kao odraz lične posvećenosti pozivu i radu na sebi, koliko u radu sa kolektivom, toliko i na individualnom planu u korist kolektiva. To čoveku uliva sigurnost da i sutra, šta god da budem radio, imam određenu sigurnost na osnovu minulog rada. Mislim da je saradnja sa Radulovićem uz desnu aut-liniju primećena kao značajan pomak u igri Vojvodine. Tek smo se upoznali, sada znamo šta ko misli za vreme utakmice, tek će ta osovina da proradi na proleće.
Podsetio je Lazarević, uprkos sedmom mestu, da je Vojvodina na evropskom putu, s obzirom na to da je Voždovac na istom bodovnom učinku, a da su Čukarički i Novi Pazar tek sa jednim bodom viška. TSC jeste daleko (devet bodova), ali predsednik Dragoljub Zbiljić nije pucao iz prazne puške kada je nagovestio borbu za treću poziciju.
L. Bakmaz