RAČUNICA PORAZNA? Sezona bačkog SVINJOKOLJA na svom ZIMSKOM VRHUNCU, a evo koliko je potrebno za proizvodnju domaćih delikatesa

Tako ni ova kalendarska kasna jesen i rana zima ne protiču bez skičanja prasića, „tovljenika“ i krmača po domaćinskim dvorištima u Somboru i okolini, ali za razliku od nekog pređašnjeg doba kada je to bila masovna pojava, za ovu „akciju“ je finansijski sposobno sve manje Bačvana.

Cene živih svinja su, usled smanjenja stočnog fonda ali i povećanih troškova proizvodnje preskočile sve granice, pa se za kilogram „žive vage“ tovljenika, dakle svinje od 120-130 kilograma u Somboru i okolini mora izdvojiti od 300 do čak 350 dinara, dok se za krmače, čije se težine kreću od 250-280 pa do 350 i više kilograma, mora obezbediti 250 ili 270 dinara.

Ako vam se čini da je to mnogo, za „utehu“ može poslužiti cena prasetine koja je obično najcenjenija „roba“ na slavskim, novogodišnjim i božićnim trpezama, pošto se za kilogram žive vage prasadi mora izdvojiti čak 500 dinara, čime je cena ovog mesa dostigla cenu jagnjetine, što niko od poljoprivrednika, ali i potrošača ne pamti.

Računica za sve one koji požele da imaju „svoje“ mesne prerađevine, odnosno kobasice, kulen, čajnu... je još poraznija, pošto se u proizvodnju ovih delicija mora uračunati i sve ono što se neophodno da bi se dobio konačan proizvod. Tako se za deset metara prirodnih, takozvanih „šenter“, junećih creva za nadevanje kulena mora izdvojiti po hiljadu dinara, što je dostatno za tek deset kilograma mesne smese koja zahteva i dodatne začine od kojih prave ljubitelje domaćih bačkih delikatesa tek „boli glava“. Naime, mada je Sombor poznat kao kraj u kome se proizvodi i odlična začinska aleva paprika, u čemu prednjače sela poput Bezdana, Telečke i apatinske Kupusine, cena ovog „crvenog zlata“ je standardno visoka, pa se za kilogram najbolje aleve paprike, bilo ona slatka ili ljuta, plaća i do 2.800 dinara, a ako se zna da nema dobrog kulena ili kobasice ukoliko u njima nema dva procenta ovog začina, lako je izračunati i taj trošak.

Kada se tome dodaju cene obaveznog bibera, belog luka i na kraju stručna mesarska usluga, koje nema bez 40 dinara po kilogramu žive vage svinjčeta predodređenog za zimsku „svinjsku daću“, lako se dolazi do rezultata koji govori da će ovaj način snabdevanja trpeza, zamrzivača i pušnica svakog poklonika bačkog gurmanluka finansijski da košta najmanje jednu prosečnu srpsku platu. Zato se ne treba začuditi ako se specijaliteti poput domaće kobasice ili kulena budu sve ređe nalazili na trpezama i najboljih domaćina. Ili će makar biti sve tanje narezivani.

M. Miljenović