VLADIMIR JOVANOVIĆ U Spartaku zbog motivacije da se klub podigne na viši nivo

Nakon što su pre samo nešto više od godinu dana izborili učešće u Košarkaškoj ligi Srbije (KLS), počeo je munjevit uspon subotičkog Spartaka, koji je proteklu sezonu završio na drugom mestu elitnog ranga domaće košarke, čime je obezbedio direktan plasman u ABA 2 ligu.

Bila je to samo najava velikih ambicija kluba sa severa Srbije, čiji prodor na srpsku i regionalnu scenu u proteklom periodu nije bio linearan, o čemu svedoči i to da je za prethodnih godinu dana promenjeno čak pet trenera. 

Time je uprava Subotičana jasno stavila do znanja da nema strpljenja za oscilacije na putu ka zacrtanom cilju - plasmanu u ABA ligu. U tom smislu, kormilo Spartaka jeste izazovno, ali u isto vreme predstavlja i veliku priliku da se kreira još jedan tim koji bi imao važnu ulogu, ne samo na srpskoj košarkaškoj mapi, već i na prostoru bivše Jugoslavije.

U "Dudovoj šumi" tako prizivaju "zlatne" devedesete, najbolje godine kluba, kada je Spartak igrao finale Kupa bivše države sa Partizanom i usput obezbedio učešće u evropskom takmičenju. 

Da se u Subotici stremi ka najvišem govori i to što je, prema saznanjima "Dnevnika", posle odlaska Vladimira Đokića početkom sezone, u konkurenciji za prvog stratega Spartaka bio i Aleksandar Petrović, bivši reprezentativac Jugoslavije i, između ostalog, bivši selektor Hrvatske i Brazila. 

Izbor je u izrazito kvalitetnoj konkurenciji, početkom novembra pao na Vladimira Jovanovića, trenera sa evroligaškim renomeom, koji je karijeru gradio od Partizana, prvo kao pomoćnik Dušku Vujoševiću, zatim i kao prvi trener crno-belih. Put ga je zatim vodio do Ukrajine i Donjecka, Laktaša i Igokee, Rusije i Lokomotive Kuban, kineskog Šenžena, zatim Mege i Budućnosti. 

U međuvremenu je 50-godišnji Čačanin dokazao i da je stručnjak u postizanju rezultata sa mladim igračima - dva zlata na Evropskom prvenstvu sa U18 reprezentacijom Srbije govore dovoljno o tome.

Takav trenerski "si-vi" nije svakodnevica u KLS, ali je u isto vreme Jovanović i logičan izbor, kada se u obzir uzmu zahtevi Spartaka.

Na početku razgovora za "Dnevnik", trener Subotičana objasnio je zbog čega je odlučio da prihvati poziv tima sa severa Srbije, koji se trenutno nalazi na deobi drugog mesta KLS, sa skorom 10-4, dok u ABA 2 ligi sa četiri pobede iz pet susreta sa još tri kluba deli vodeću poziciju.

– Moje planove nisam vezivao za vraćanje u KLS, koju jako poštujem. Na osnovu kratkoročnog, ali intenzivnog iskustva, pošto igramo dve utakmice nedeljno, mnogo bolje sam je upoznao, jer već odavno nisam u njoj. Kroz nju prolazi veliki broj mladih, talentovanih srpskih igrača, a opet se vidi potencijal da prođe još više. Nadam se da će mladi igrači iz juniorskog staža hrabrije donositi odluke da nastupaju u timovima KLS, jer može da bude liga koja će da popuni jaz između juniorske košarke i košarke na ozbiljnom nivou, ili možda nekih liga koje su daleko kvalitetnije. Kada sam donosio odluku, nisam donosio odluku da se vratim u KLS, niti sam odluku povezivao sa tim nivoom takmičenja. Pre svega, došao sam u Suboticu zbog priče sa ljudima koji poslednje dve-tri godine ulažu ogromnu energiju i sredstva i svoje vreme da od Spartaka naprave i stabilnog KLS-ligaša, ali da ga prevashodno podignu na viši nivo, da kroz ABA 2 ligu uđu u ABA ligu. Osnovni razlog je bio jaka motivacija kod ljudi koje vode klub, da sve to bude još bolje, ne umanjujući nivo na kojem su sad – rekao je Jovanović.

Osvrnuo se potom strateg Spartaka i na okolnosti pod kojima je došao u Suboticu, a tiču se već navedene učestale smene trenera, na šta ne gleda blagonaklono i u širem smislu.

– To je istina (promene trenera), činjenica, ali ne razmišljam o tome. Svaki tim i svaki posao, koji sam do sada uzimao ili ću uzimati, sam uzimao na isti način. Pokušavam da se fokusiram na stanje u kojem se nalazi ekipa, da što tačnije percipiram u kojoj tački je tim što se tiče košarke i fizičkog statusa i pokušavam da nađem način da tim podignem na viši nivo. U tom trenutku takve činjenice, koje su istinite, ne sagledavam kao nešto zbog čega treba ili ne treba da se preuzme određeni klub. Ovde pričamo o poslu, stvarima koje treba da se odrade, kako bi tim beležio bolje rezultate. Intenzitet promena trenera u Spartaku nije za pohvalu u poslednjih godinu dana i to nije nikakva tajna. Međutim, nije ovo jedino mesto na kojem se dešavaju takve stvari. Na mnogo mesta, širom Evrope, gde postoje ozbiljni ciljevi, ili postoje ozbiljne ambicije, dešava se slično. Na moju veliku žalost, postaje manir klubova ili čelnika da problema rešavaju na način da smenjuju trenere, što je jako ružno. Prvo proverite koga dovodite, raspitajte se i ako vam odgovara taj trener, nemoguće da mesec dana kasnije on nije dobar. To je postala kultura, nažalost.

Po dolasku u Spartak, Jovanović je morao ekspresno da deluje. U veoma zgusnutom rasporedu jedva da je i bilo vremena za trening. NBA ritam i utakmice na svaka dva dana zahtevale su od bivšeg stratega Partizana da iz ne baš jednostavne situacije usmeri ekipu ka željenom napretku. Na početku je bilo oscilacija u igri i poraza, ali rezultati u poslednje vreme, uključujući vezane pobede nad nezgodnim OKK Beogradom i Zdravljem sa po skoro 30 razlike, govore o tome da igra Subotičana postaje sve tečnija.

– Odmah smo ušli u ritam sreda-subota, sa ABA 2 balonom, koji nam je uskočio posle četiri dana rada, gde smo imali tri utakmice za nedelju dana. Za 10 ili 11 dana tako se skupilo pet utakmica, što je za ovaj tim, a i timove koji imaju mnogo duži sastav, ozbiljno zahtevno. U prvom trenutku je bilo bitno da se nađe model po kojem ćemo trenirati, da bi za te utakmice bili najbolji, a u isto vreme da se ne odreknemo rada koji je preko potreban. Ne možemo da se upoznajemo na utakmicama, ali je to bilo u velikom broju slučajeva. Oni su bili iznenađeni mnome, ali i ja njima u nekim situacijama, jer nismo imali period u kojem bismo se na prirodniji način upoznali kroz trening. Igramo toplo-hladno, u jednom trenutku sam zadovoljan, u drugom ne. Rad koji smo imali u prethodnih mesec dana, nije dovoljan da bi se uspostavio standard. Ne kreće džaba pripremni period početkom avgusta i traje mesec i po dana ili dva meseca. Rad praktično nemamo, pokušavamo da se dižemo iz utakmice u utakmicu i taj mali period između njih, koristimo da pokušamo da se uigramo. Nadam se da će nam rad, ako budemo uspeli da zadržimo isti obim i intenzitet, doneti i kvalitet u dužem periodu, ali prevashodno i standard, koji trenutno nemamo, zbog čega su rezultati, kao i igre, čak i kada pobeđujemo "šareni".

Dotakao se Jovanović i toga da li bi Spartak mogao da, posle Luke Cerovine, angažuje još neko pojačanje u narednom periodu.

– Sve je to živa stvar. Nemamo velikih planova, ali se ne odričemo toga da ako osetimo potrebu, uzmemo igrače sa tržišta, koji bi mogli da nam pomognu. U ovom trenutku nemamo takve planove. Cerovina je doveden jer pozicija "tri" nije postojala, bez obzira na to što on u poslednje vreme igra na "četvorci". Bio je neophodan, slobodan i brzo smo se dogovorili. 

Kada se govori o ciljevima KLS, uvek je pažnja posvećena i tome da se manje košarkaške sredine, van Beograda, podignu. Trener Spartaka je analizirao šta je sve potrebno subotičkom klubu, kako bi ispunio tako nešto.

– Pričati o decentralizaciji, znači kao da nešto treba da uradiš na silu. Razvićeš košarku ili bilo šta drugo u nekoj provinciji, samo ako podigneš kvalitet proizvoda. Ako je taj proizvod kvalitetan, ljudi će da kupuju. U ovom slučaju, ljudi će da gledaju košarku. Košarka je u nekim manjim mestima u kojima je imala istorijsku podlogu da bude dobra, ne ukljujući poslednje dve-tri godine, izgubila značaj. U prethodne dve-tri godine, ljudi u Spartaku se trude da podignu košarku u Subotici na viši nivo. Zajedno smo na pravom putu, ali sam siguran da je to jedan proces, koji nije lagan. Ako budemo istrajali i ako budemo uporni, metodični, nadam se da će košarka da bude kvalitetnija, a samim tim se nadam da će i publika da se vrati u većem broju. Polako, ali stidljivo, počeli su da pune halu, ali još to nije u tom obimu u kojem želimo. I ovom prilikom ih pozivam da pruže podršku. Voleo bih da obećam da ćemo u Spartaku uraditi sve da bi ti ljudi bili zadovoljni, kada budu išli kući i sve radimo u tom pravcu. Za sve to je potrebna finansijska stabilnost, dobra organizacija, što Spartak jeste. 

Vojvođanski klubovi jedni su od nosilaca kvaliteta KLS. Od četiri prvoplasirana tima, tri su sa severa Srbije - lider Vojvodina, zatim Spartak i Vršac, koji imaju skor 10-4, kao i Zlatibor. Džoker iz Sombora je sedmi sa 7-7, a Tamiš iz Pančeva 13. sa 5-9.

– Nikad je više timova iz Vojvodine koji pretenduju na vrh tabele. Ko je najbolji, u to ne bih ulazio, jer je liga mlada i takmičimo se na dva fronta. Biće tu dosta iznenađenja. Ne mislim da su samo ekipe iz Vojvodine konkurenti za vrh, treba pomenuti i Zlatibor, koji je dvostruki uzastopni šampion KLS, osvajač ABA 2 lige, koji možda na nefer način nije zaigrao u ABA ligi, iako su to zaslužili na terenu. Ima tu dosta timova, koji imaju solidne sisteme, koji već dugo rade. O Vojvodini sve najbolje. Bila je dugo vremena u košarkaškom zapećku. Dolaskom nove garniture, proslavljenog reprezentativca Željka Rebrače na čelo, istakli su ambicije da se vrate na košarkašku mapu Srbije i regiona i rade dobar posao – zaključio je Vladimir Jovanović.

Vuk-Miloš Petrović