I DO 10 DANA ODMORA Tri varijante kako da spojite DANE ZA PRAZNIKE i odmorite se k`o čovek

Naime, 30. i 31. decembar ove godine padaju u subotu i nedelju, dok su 1. i 2. januar, odnosno ponedeljak i utorak, neradni dani.

To znači da ako uzmete samo petak, 29. decembar, dobijate pet vezanih slobodnih dana.

Druga varijanta je da uzmete tri slobodna dana: 3, 4, i 5. januar i spojite čak devet dana odmora (od 30. decembra do 8. januara), na račun dva neradna i dva vikenda.

Treća varijanta je da uzmete odmor od 29. decembra do 8. januara i tako dobijete 10 dana odmora, koristeći realno samo četiri vaša dana.

Naravno, sve ovo zavisi od dogovora sa poslodavcem kod kog radite i dužine trajanja radne nedelje, ali u većini slučajeva se radna nedelja računa od ponedeljka do petka.

Kada je Božić u pitanju, on nažalost ove godine pada 7. januara, odnosno u nedelju, a kako "sistem prenošenja" na prvi naredni radni dan ne važi za verske praznike, u ponedeljak ćemo ipak morati na posao.

Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, u slučaju da jedan od datuma kada se praznik praznuje pada u nedelju, verski praznici iz člana 4. Zakona, ne potpadaju pod to pravilo, stoji na Paragraf leksu.

Ipak, važno je znati da oni koji rade bilo koji od navedenih dana koji se praznuju neradno - imaju pravo na duplu dnevnicu.

Prema Zakonu, ako zaposleni radi na dan praznika, ima pravo na uvećanje zarade - najmanje 110 odsto od osnovice.

Pored toga, zaposleni koji radi na dan praznika koji je neradni dan ima pravo i na druga uvećanja zarade ukoliko su ispunjeni uslovi za to (uvećanje zarade za rad noću, uvećanje zarade za prekovremeni rad i slično).

U 2024. očekuje nas čak šest neradnih dana. Nakon Nove godine i Božića, slede nam Vaskrs i 1. maj, koji će se naredne godine obeležavati istog dana.

Telegraf biznis