SLAVIMO VELIKOG SVECA Vernici danas STROGO POSTE Evo koji je MANASTIR PODIGAO
Pravoslavni vernici širom sveta danas slave Svetog cara Uroša, poslednjeg srpskog cara iz vladarske loze Nemanjića, koji nije imao svoje naslednike i potomke.
Na današnji dan, obeležavaju se još dva velika sveca, sveti prorok Avakum i prepodobni Joanikije Devički, a današnji dan svi veliki vernici provode u strogom postu na vodi.
Stefan Uroš V Nejaki je jedini sin i naslednik cara Dušana.
Vladao je od 1355. do 1371, a zadužbina mu je Manastir Matejča. On je poslednji vladar loze Nemanjića. U njegovo vreme slabi centralna vlast i oblasni gospodari se osamostaljuju.
Posle smrti cara Uroša srpska država prestaje da postoji.
Vladavina Uroša, sina cara Dušana, bila je gotovo u svakom pogledu suprotna vladavini njegovog roditelja.
I sudbina i istorija ponekad igraju nemilosrdne igre. Tako je prvi potomak cara Dušana poneo nadimak Uroš Nejaki.
Novi srpski car koji je titulu nasledio od oca nije uspevao da zaštiti svoju državu, ni od spoljnih napada, ni od unutrašnjih potresa.
Njegove čudotvorne mošti počivale su u manastiru Jasku u Fruškoj gori, odakle su za vreme Drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu
Najozbiljniji protivnik mu je bio Simeon Nemanjić, Dušanov polubrat.
Iako je srpska vlastela branila Simeona, koji je bio vojno daleko snažniji, mladi Uroš je uz podršku svoje majke Jelene, državnog sabora održanog u Skoplju i Dubrovčana uspeo je da spase svoje vladalačko nasleđe. Ubrzo srpska država podelila na dva carstva, Uroševo i Simeonovo.
U većem delu koji je obuhvatao sve stare srpske zemlje vladao je Uroš.
Pretpostavlja se da je umro 2. ili 4. decembra 1371. godine, verovatno posle Maričke bitke, kao poslednji srpski car.
Srpska pravoslavna crkva prihvatila je verziju po kojoj ga je u lovu, kada se sagnuo da popije vodu iz reke, ubio lično Vukašin, koji je pošto-poto želeo da preuzme presto.
Smrću cara Uroša 1371. godine ugasila se vladavina loze Nemanjića i otpočela agonija srpske države i naroda, vekovima sa raznih strana gaženog, ali nikad satrvenog zahvaljujući baš duhovnoj snazi i nasleđu koje mu je ostavila epoha Nemanjića. Od ljudi ubijen, on bi od Boga proslavljen.
Njegove čudotvorne mošti počivale su u manastiru Jasku u Fruškoj gori, odakle su za vreme Drugog svetskog rata prenete u Beograd i položene u Sabornu crkvu pored tela kneza Lazara i despota Stefana. Za vreme ovoga dobrog cara sazidan je manastir Sveti Naum na Ohridskom jezeru.
