Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

NAJSTARIJA PANČEVKA DOBRILA DRAGOJERAC IMA 103 GODINE A ovo je njen recept za dugovečnost

01.12.2023. 08:25 08:34
Piše:
Foto: M. Šupica

PANČEVO:  Dobrila Dragojerac ima 103 godine i nosi titulu  najstarije Pančevke.  Rođena je 1920. godine u Dolovu, a pre Drugog svetskog rata se udala i otišla u Starčevo, gde boravi leti, dok zimi, decenijama unazad, živi u Pančevu.

– Otac mi je bio Rumun, majka Srpkinja, a ja sam bila najstarije dete, pored dve mlađe sestre i brata. Otac je bio paor i lovac, inače je svirao i u orkestru. Imali smo sreće, majka je štrikala pa nam ništa nije nedostajalo, a kada sam malo stasala išla sam kod dede i babe, nosila im rakiju od dudinja koju smo pravili, te dobijala novac od dede. Sestre i ja smo se oblačile kod trgovca Ćurčina u Pančevu, pa smo šetale tako lepo obučene korzoom u Dolovu – priseća se Dobrila.

Sa 18 godina udala se za svog Dušana, a svadba je trajala tri dana. Ćerku Ilinku rodila je 1939. godine, ali je muža izgubila u ratu. Poginuo je u 25. godini na Sremskom frontu. Dva meseca kasnije rodila je ćerku Dušicu, ali ona je ubrzo umrla. 

- Nisam se više udavala i ostala sam u kući kod svekra i svekrve, koji su  me lepo prihvatili i gledali – priča Dobrila i seća se da se mnogo radilo u poljoprivredi, bilo je i gusaka i ćuraka, pun obor svinja i lepih pastuva. -  I moja Ilinka je kao mala morala da pazi na jaganjce i čisti dvorište, a nedeljom smo obavezno išli u crkvu. 

Loše vreme za ovu porodicu došlo je s agrarnom reformom, svekar nije hteo da uđe u zadrugu i rasturi svoje imanje, no nakon maltretiranja koje je prošao, na kraju je 1948. godine ipak ušao. 

-Formirali su zadrugu u našem dvorištu, gde je sve bilo patosano, s betoniranim jaslama, jedna staja je bila za konje, druga za krave. Sve su nam oduzeli. I zemlju. Svekar je stalno pisao žalbe, ali nije vredelo. Ostavili su nam jednu junicu i baštu s detelinom. Plakale smo zajedno, svekrva, moja ćerka i ja – tužno će Dobrila. 

Mleko te jedne junice Dobrila je nosila devet kilometara u Pančevo da proda, tako su živeli, da bi im kasnije bilo vraćeno 17 lanaca zemlje. Ćerka Ilinka je završila studije, udala se, rodila Ljiljanu, pa je Draginja došla da živi sa njima u Pančevu. 

- Kasnije smo prodali zemlju koju su nam vratili, pa smo odneli prilog za izgradnju Hrama Svetog Save iz zahvalnosti Bogu što smo ponovo došli do toga i do mira u kući – iskreno će Draginja. 

A na pitanje koja je tajna dugovečnosti, Dobrila odgovara da dugo živi jer je jela domaću i zdravu hranu, koju su sami uzgajali. Osim, toga, i od rada se dugo živi. U svom životu,  najviše je ponosna na Ilinku i Ljiljanu, ali i na to što je za života mnogo radila. I. Bakmaz

Piše:
Pošaljite komentar