Au KAKO SIJAJU DEVIZNE REZERVE SRBIJE Zlatne poluge u NBS teške 2,5 milijardi evra, GRAĐANI VOLE STARE DUKATE, evo koji su najpopularniji

U poslednje 52 godine vrednost mu je porasla fantastičnih 5.500 posto, te se pokazalo da je ono čuvar vrednosti i zaštitnik od inflacije i najsigurniji oslonac u nanesigurnijim vremenima.

To važi i za građane i za države.

Poslednjih nekoliko godina naša Centralna banka ubrzano je vratila sve zlato čuvano u inostranstvu i kupovinom na domaćem i stranom tržištu znatno uvećala zlatne fondove. Sa vrednošću od oko 2,5 milijarde evra, naše zlatne rezerve su porasle dva i po puta u odnosu na 2012. godinu. Slični trendovi su i u Holandiji, Austriji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji…

Ekonomski analitičari kažu da to i ne treba da čudi, jer je upravo zlato ključni element u jačanju ekonomske stabilnosti zemlje, ali i poručuju da je vreme da i naši građani razmisle o čuvanju i investiranju u plemenite metale.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije premašile su rekordnih 22,5 milijardi evra. Zlato, kao deo strukture ovih rezervi, u vreme globalnih kriza, nestabilnosti, inflacije, ima poseban značaj. Proces vraćanja zlata u zemlju završen je sredinom 2021. godine, u jeku pandemije koronavirusa.

U NBS navode da su sredinom ove godine zlatne rezerve težile 38,5 tona, što je dva i po puta više nego krajem 2012. godine, kada je ta količina iznosila 15,3 tone. Sve domaće zlato sada se čuva u našim trezorima i takva je situacija od jula 2021. godine, kada je uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu.

Kako iz Narodne banke Srbije podvlače, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, vraćeno je u zemlju svih 13 tona zlata.

- Na ovaj način želeli smo da dodatno povećamo sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata – kažu u NBS. - Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku.

Prema podacima Svetskog odbora za zlato, najveće zlatne rezerve u svetu imaju SAD sa 8.133 tone, zatim Nemačka sa 3.355 tona, a na trećoj i četvrtoj poziciji su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona. Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2.010 tona. Na Zapadnom Balkanu prvo mesto drži Srbija sa 38,5 tona, zatim Severna Makedonija sa 6,8 tona, pa slede Slovenija sa 3,7 tona, Albanija sa nešto više od tri tone, BiH sa 2,7 i Hrvatska sa dve tone zlata.

Stručnjaci sugerišu da bi sada moglo biti vreme da i građani razmisle o čuvanju i investiranju u zlato.

Kako se može čuti u domaćim zlatarama, naši građani kupuju zlato, a u Srbiji su i dalje najpopularniji austrijski dukati Franc Jozef, bez obzira na cenu i uprkos povoljnijoj ponudi takozvanog investicionog zlata. Ipak, sve ovo ukazuje na to da ne samo institucionalni investitori i centralne banke veruju u zlato, već i pojedinci.

D. U.