Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

DOVEDITE PRIRODU U SVOJU BAŠTU U Barandi živi biotehnologija 21. veka, a evo i na koji način

26.11.2023. 08:30 08:41
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Upotreba preparata na bazi efektivnih mikroorganizma u poljoprivredi poznata je u svetu kao M tehnologija i zastupljena je više od 30 godina. Smatra se biotehnologijom 21. veka, a u Barandi se poslednjih 12 godina bavi Jovan Drobnjak, instruktor za način dobijanja hrane uz pomoć mikrobioloških preparata, poput gljivica protiv štetočina, a tu je i veoma korisna bakterija Bacillus subtilis.

I njima se tretira sve od setve do žetve: zemlja, seme, tek nikle biljke...

Za „Dnevnik” kaže da je ideja potekla od njegove žene Ruskinje, koja je donela recept iz svoje matične zemlje.

– Radili smo pre klasičnu obradu, kopali, orali, prskali, a ona je rekla da postoji nešto drugo i dala mi je knjigu „Dovedite prirodu u svoju baštu”. Edukovali smo se iz ruskih knjiga i bilo je tu mnogo eksperimentisanja, ali smo učili na sopstvenim greškama i do danas smo stekli puno iskustva, a svakim danom nešto se i novo nauči. Prestali smo sa klasičnom poljoprivredom i po sistemu amerikanca Džejkoba Mitlajder, mi smo napravili 18 uskih alejica koje obrađujemo, a okolo su široke staze. Površina plastenika je inače 300 kvadrata, a praktično radimo na 100 i imamo prinos kao da je sav prostor iskorišćen – priča nam Drobnjak.

Preparati na bazi efektivnih mikroorganizama pospešuju prinos

U plasteniku sade od belog i crnog luka i salata, preko paradajza, krastavaca, blitve do praziluka, mada se on bolje pokazao kada se uzgaja napolju, otkriva nam instruktor M tehnologije. Od svega sade po malo, jer se uzgaja uglavnom za sopstvene potrebe, osim kada bude viška, koji onda i  prodaju.

– U pojedinim alejama je siderat, a to su biljke koje se seju radi đubrenja zemljišta. Sada je tu biljka Facelia, a sejao sam i heljdu, koja je i sad nikla i meša se sa drugom vrstom. Taman je sad treba poseći kad je pri korenu, a to radim alatkom „ploskorez”, koja je takođe poreklom iz Rusije Posečenu zelenu masu ostavim da leži, natopim je preparatom na bazi mikroorganizama i masu kasnije koristim kao kompost – priča naš sagovornik, dodavši da osim toga, za hranjenje biljaka koriste i stajnjake, a prave i razne čorbe od trava.

S obzirom na to da je na sopstvenim greškama učio, do sada je Jovan stekao dovoljno znanja da edukuje druge koji žele da oprobaju M tehnologiju, a nemaju dovoljno iskustva. Svakodnevno, kaže, ima pozive različitih struka, ali i poljoprivrednika, kojima je teško da prihvate da nešto može da se poseje, a da ne mora duboko da se ore. Mnogi i dođu kod njega na časove, da im u svojoj učionici pokaže kako se nešto radi. A do njega dođu uglavnom preko društvenih mreža. 

Ivana Bakmaz

Piše:
Pošaljite komentar