POŠTENO RODILO Šećerna repa će se osladiti i fabrikama i ratarima

Kompanija „Helenik šugar”, koja drži fabriku šećera u Crvenki, zadovoljna je ovogodišnjim rodom, pošto, u proseku, industrijske biljke ima 65 tona po hektaru a digestija 16, što je standard - kazao je za „Dnevnik” direktor sirovinskog sektora Nastadin Jovović. - Kompanija „Helenik šugar” posebno je zadovoljna što u Bačkoj, odakle su kooperanti fabrike, nema trulog roda, odnosno, samo ponegde u zanemarnjivim procentima, za razliku od njiva u Banatu i Sremu, gde trule repe ima dosta - naveo je Jovović i kazao da će se tek kada fabrike završe preradu repe raditi analize da bi se utvrdilo šta je uzork tome, suša ili štetočine

Jovović je kazao da na osnovu repe koja je do sada prerađena ne treba da strepimo jer će šećera biti sigurno za domaće potrebe i za izvoz ali da je još rano govoriti o preciznijim podacima koliko ćemo imati šećera u ovogodišljoj preradi industrijske biljke.

Ranije je kompanija „Sunoko” iznela podatak da u tri šećrane koje ima u vlasništvu - Vrbas, Pećinci i Kovačica očekuje da će imati oko 2600.000 tona šećera sa oko 29.000 ugovorenih površina pod repom.

Ove godine pod industrijskom biljkom imamo, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), 41.673 hektara, što je za 20 odsto više nego prošle godine a manje za 12,8 odsto u odnosu na desetogodišnji prosek.

Statistika je izašla i sa podatkom na osnovu trogodišnjih prinosa 2020. – 2022. godine da će ove godine biti oko 350.000 tona šećera i da ćemo ga imati za domaće potrebe oko 250.000 tona, a ostalo za druga tržišta.

lDok ratari čekaju javni poziv za isplatu subnecija, podsećamo da je kompanija „Sunoko” već na početku prerade repe od ove godine izašla pred poljoprivrednike s ponudom za novu setvu dogodine.

„Sunoko” je ponudio 47 evra po toni čiste repe, bonus za digestiju koja je veća od digestije „Sunoko”, gratis za polovinu semena i avans od 600 evra po hektaru za potpisivanje ugovora do 1. decembra 2023 godine.

Razlog zašto ove godine imamo više repe su podsticaji koje je država obećala ratarima - 35.000 dinara po hektaru za prinose iznad 50 tona plative repe.

Podsticaj će se isplaćivati šećeranama, a one dalje poljoprivrednicima prosleđivati.

Početkom novembra prošle godine o tome je doneta Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe radi stablizacije proizvodnje šećerne repe i šećera, u kojoj je, između ostalog, navedeno da će se novac isplaćivati na osnovu javnog poziva koji treba da objavi Ministarstvo za poljoprivredu - Uprava za agrarna plaćanja. Zato sada šećerane i poljoprivrednici čekaju da se objavi javni poziv.       

Z. Delić