MOĆNO ORUŽJE U SPREČAVANJU KATASTROFA Veštačka inteligencija u ekologiji
Sposobnost obrade satelitskih snimaka i podataka prikupljenih sa određenih senzora pomoću veštačke inteligencije predstavlja novu etapu naučno – istraživačke delatnosti u oblasti ekologije koja naučnicima pruža brojne mogućnosti za postizanje održivog razvoja i očuvanja životne sredine.
Naučni saradnik sa novosadskog Instituta za veštačku inteligenciju dr Ivana Krtolica u okviru serije izlaganja o veštačkoj inteligenciji u Matici srpskoj, naglasila je da su ključne prednosti primene modela veštačke inteligencije mogućnost obrade izuzetno velikih setova podataka, na bazi čega se mogu predvideti neke pojave u eko sistemima što može biti izuzetno značajno u donošenju odluka i reagovanju u kriznim situacijama kao što su poplave, požari i slično.
– Veštačka inteligencija pored manipulacije numeričkim parametrima može da obrađuje i satelitske snimke – kaže dr Krtolica. – Na osnovu satelitskih snimaka i senzora postavljenih i povezanih na glavni server možemo da pratimo živi sistem u realnom vremenu, što je velika prednost jer omogućava pravovremenu, u slučaju poplave ili požara, evakuaciju stanovništva. Na taj način se i prediktuju i sprečavaju katastrofe. Ubrzavanjem donošenja odluka i reagovanja odgovarajućih institucija redukuju se i troškovi, a finansijske koristi su važne u svim oblastima. Veštačka inteligencija može da se primeni i u održivoj poljoprivredi tako što će se uz njenu pomoć određene obradive površine analizirati u smislu upotrebe pesticida i đubriva čime može da se postigne smanjenje troškova i time automatski ostvari finansijska korist, što dovodi do efikasnijeg upravljanja svim resursima.
Ivana Krtolica kaže da je prvi susret s modelima VI imala prilikom rada na doktorskoj disertaciji, kada se susrela s ogromim setom podataka sakupljenim tokom zajedničkog istraživanja Dunava koje se od 2001. na svakih šest godina radi od izvora do ušća. Po njenim rečima, tokom zajedničke naučne ekspedicije kolektovani su svi zvanični hemijski, biološki, hidromorfološki parametri za procenu kvaliteta jednog rečnog sistema, ali neobrađeni. Ideja je bila da se na osnovu prisustva biljaka makrofita - okom vidljivih biljaka, odredi hemijski stauts Dunava. To je model koji smanjuje troškove za hemijske analize, predstavlja preliminarnu procenu monitoringa površinskih voda i ukoliko se pokaže da daje dobru tačnost, postiže se inovativan efekat u svefi ekološkog inženjerstva. Istovremeno njegovom primenom omogućuje se brza reakcija i uključivanje odgovarajućih institucija ako su na nekim lokalitetima povišene koncentracije štetnih hemijskih agenasa.
–U današnje vreme u oblasti ekoloških istraživanja veliki benefit i napredak ogleda se u sposobnosti VI da analizira satelitske snimke, audio i vizuelne zapise. Nedavno je publikovan rad u kom je na osnovu audio zapisa u nekim područjima Ekvadora, koji nisu pristupačni čoveku, uz pomoć VI određen biodiverzitet i na taj način je bezbednost čoveka stavljena na prvo mesto, a obezbeđeno praćenje biodiverziteta u realnom vremenu. Time je dobijen podatak sa kojim može dalje da se manipuliše i reaguje ukoliko se pokaže da je neka vrsta ugrožena – ističe dr Krtolica i dodaje da se kada je energetska efikasnost u pitanju, deo naučnika sa Instituta za veštačku inteligenciju bavio procenom pogodnosti krovova za ugradnju solarnih panela. Navodi da je Gugl uradio platformu koja ima sposobnost da proračuna da li je objekat adekvatan, koji su troškovi, kolika ušteda energije i korist od ugradnje panela.
– Veštačka inteligencija ima i razna ograničenja – naglašava dr Krtolica. – Zanemaruje zavisnost koja nije eksplicitna. Ako u moru podatka imamo jedan izuzetak ona to neće prepoznati, a u živim sistemima nema mestu za grešku. U oblastima kao što je medicina i upravljanje autonomnim vozilima nesavršen rezultat je apsolutno neprihvatljiv. Svaka primena modela VI iziskuje značajne računarske resurse i utrošak električne energije i znanje eksperta koje je na vrhu piramide i ono koje će biti vodilja u onome što želimo da postignemo. VI trebada bude sluga, a nikako gospodar čoveku. On je taj koji upravlja veštačkom inteligencijom. Mora se ići u korak s vremenom, ali nikako dozvoliti da se čovečanstvo dehumanizuje, da se mašta i kreativnost minimiziraju.
Naglašava da je važno uvesti pravnu i etičku regulaciju primene modela veštačke inteligencije što je kod nas još uvek u razvoju.
Zorica Milosavljević
