MLADI VOĆAR ZA PONOS Plantaža jabuka na porodičnom imanju prostire se na čak osam hektara, SVAKA VOĆKA IMA KUPCA
ČAČAK: Sve je više mladih ljudi koji odlučuju da nastave stopama svojih predaka i ne dopuste da imanja zarastaju u korov.
Jedan od njih je i Matija Majstorović iz čačanskog sela Rajac, mladi poljoprivrednik koji na porodičnom imanju sa ostalim članovima ima plantaže jabuke koje se prostiru na osam hektara. Iako je ova godina bila nepovoljna za voćare zapadne Srbije, oni ipak imaju solidan rod jabuke, a najveća briga im nije cena već pronalaženje tržišta.
"Mi proizvodimo oko nekih 200 toga, možda nešto preko, ali to je neki prosek tri, tri ipo vagona po hektaru, ovo je ipak suvo voćarenje nema zalivanja, sve se svodi na godišnjem padavine. Da bi se ove površine obrale potreban je veliki broj radnika, dnevnice su oko 3500, 4000 uz naravno doručak, ručak i plaćen put", rekao je Mateja Majstorović za agenciju RINA.
Osam hektara po jabukom prostire se u voćnjacima Majstorovića prednjače sorta ajdared, a ima i zlatnog delišesa, greni smita i crvenog delišesa. Uprkos vremenskim neprilikama poput aprilskog snega, grada i obilnih kiša, kvalitet plodova je zadovoljavajući, a da bi se proizvodnja privela kraju neophodno ih je na vreme obrati.
Ipak, za razliku od dnevnica sezonskih radnika koje su poznate cena jabuke još uvek nije sigurna, ali voćare više brine gubitak ruskog tržišta i pronalaženje novog, s toga će deo roda sada završiti u hladnjači.
"Ove godine se još ne zna cena, izvoza nema, mi smo našu celu proizvodnju oslanjali na rusko tržište, otkako je tog rata većina nas proizvođača ima problem sa tim. Srbija jabuku ne izvozi u Evropu, sve je ranije izašlo za Rusiju, oni imaju te neke niže kriterijume 65 mm u prečniku to je izvozni standard, kod nas je to recimo 75 mm. Sada se sve svodi na domaće tržište i robu ćemo u hladnjača u Preljinu, to je vocarsko udruženje, ima tu nas vise voćara, tako da nesto će ići na čuvanje, nešto na domaće tržište", rekao je Majstorović.
On dodaje da deo njihovih jabuka završi u industriji kod nas, u fabrikama sokova, a dobar deo se iskoristi i za proizvodnju rakije, koja takođe ide na domaće tržište.
Tekst i foto: RINA