BES KAO MOTIVATOR USPEHA? Nauka tvrdi da je i to moguće: Ljuti ljudi BOLJE RADE i ulažu VEĆI NAPOR da postignu željeni CILJ
Uvreženo je mišljenje da su emocije poput ljutnje i besa loše, neretko i autodestruktivne. Da ne donose ništa dobro i da su ljudi koji su im skloni osuđeni na osudu i promašaje. Međutim...
Istraživači sa teksaškog univerziteta A&M tvrde kako negativne emocije mogu biti od velike koristi kod rešavanja teških zadataka.
Drugim rečima, istraživanja pokazuju da ljutnja i bes mogu da budu snažan motivator uspeha.
Rezultati dobijeni tokom eksperimenata ukazuju na to da ljudi koji su besni bolje rade na nizu izazovnih zadataka od onih koji su emocionalno neutralni.
Ovi nalazi pokazuju da bes povećava napor da se postigne željeni cilj, što često rezultira većim uspehom, navodi dr Heder Lenč, autorka studije.
Studija, objavljena u Journal of Personality and Social Psychology, kako prenosi Gardijan, u eksperimentima je učestvovalo više od hiljadu ljudi i analizirani su podaci iz ankete kojom je bilo obuhvaćeno 1.400 ispitanika, kako bi istražili mogući uticaj besa na ljude u različitim okolnostima.
Recimo, u jednom eksperimentu, studentima su pokazane slike za koje je ranije utvrđeno da izazivaju bes, žudnju, smeh, tugu ili uopšte ne izazivaju posebne emocije. Učesnici su zatim zamoljeni da reše niz anagrama.
Rezultati otkrivaju da su za izazovan skup anagrama, oni koji su bili ljuti prošli bolje od onih u drugim mogućim emocionalnim stanjima – iako nije primećena razlika kod rešavanja lakih anagrama
Istraživači kažu da bi se jedino objašnjenje moglo svesti na vezu između ljutnje i veće upornosti, pri čemu je tim otkrio da su oni koji su bili ljuti proveli više vremena na teškom skupu anagrama.
Međutim, takve razlike u performansama nisu pronađene kada je u pitanju lakša video-igra.
Pored toga, odgovori iz ankete koji su se odnosili na opšte izbore u SAD 2016. i 2020. godine pokazuju da su ljudi koji su bili više ljuti zbog hipotetičke pobede predsedničkog kandidata kojeg ne podržavaju bili spremniji da glasaju na sledećim izborima.
Ljudi često više vole da koriste pozitivne emocije kao alate nego negativne i skloni su da negativne emocije vide kao nepoželjne i kao znak neprilagođenosti, napominje Lenčova.
Naše istraživanje doprinosi rastućim dokazima da kombinacija pozitivnih i negativnih emocija doprinosi boljim rezultatima i da korišćenje negativnih emocija kao alata može biti posebno efikasno u nekim situacijama, poručuju istraživači.
