U SUSRET NOVOSADSKOM DŽEZ FESTIVALU Drumbooty: Retro-futuristička džez avantura
Silina sa kojom je bubnjar Peđa Milutinović stupio na scenu početkom prošle decenije, malo kojeg je domaćeg ljubitelja džeza ostavila ravnodušnim. Tada mladić u ranim dvadesetim, sa osećajem za hard-bap nalik prekaljenom američkom sešn veteranu, ubrzo je zagospodario beogradskim klupskim scenama i potom postao rado viđen član brojnih domaćih džez postava.
U to vreme osvajao je publiku sa Qzama Qartetom (Luka Ignjatović, Filip Bulatović, Pera Krstajić), Vasil Hadžimanov Bendom, pa konačno fluidnom postavom Schime, ponovo sa Lukom Ignjatovićem, koji će ostati njegov najverniji muzički saputnik do danas.
Pa ipak, za ono što će nekoliko godina kasnije postati prepoznatljiv autorski izraz Peđe Milutinovića, presudna je bila saradnja sa veoma uticajnim američkim saksofonistom Dejvidom Binijem, jednim od onih muzičara koji uživa izuzetnu reputaciju među kolegama, za šta postoji i zgodna inostrana fraza musician’s musician. Bini je sredinom prošle decenije bio neobično aktivan u ovim krajevima – nastupao je i svirao sa Vasilom Hadžimanovim, a potom je okupio i autorski trio Avenija sa Peđom Milutinovićem i basistom Perom Krstajićem, s kojim je radio narednih par godina.
Nekadašnji hard-baper i vanserijski stilista u maniru šezdesetih i zlatnog doba izdavačke Blue Note, Milutinović se sve više kretao na raskršću tradicionalnog fjužna sedamdesetih i osamdesetih (koje je na domaćoj sceni najuspešnije autorski reinterpretirao Hadžimanov) i onoga što su novovekovne interpretacije ovog džez pravca, zasnovane na kombinovanju elektronike i modernog njujorškog neo-bap zvuka. Već je dugo pekao zanat, a upravo razgovori i rad sa Binijem podstakli su da za ključni iskorak u karijeri, kao autorskom i bendliderskom radu.
Tako je nastao Milutinovićev projekat drumbooty, koji na prvom albumu „Veritas vincit“ (Orenda Records, 2020) okuplja impozantnu i veoma šaroliku listu gostujućih muzičara, bez fiksne postave. Već ovde se nazire bubnjarev autorski postupak zasnovan na poigravanju i eksperimentisanju u kompjuterskom programu Logic Pro, kombinovanjem ritmova sa različitim klavirskim melodijama i zvucima sintova, čime će izokrenuti uobičajene džezerske logike i postupke. Barem one koje smo viđali i slušali na ovim prostorima.
U tom smislu drumbooty nije tikva bez korena, a još manje je čudno da bismo paralele mogli povući najpre sa autorskim projektima bubnjara sa američke scene kao što su Mark Đulijana, Antonio Sančez, pa i Makaja MekKrejven, koji je od andergraund senzacije stigao nadomak mejnstrima objavljujući za revitalizovani i diversifikovani Blue Note.
Nakon autorski nešto neodlučnijeg prvenca, na kome kao da je ispitivao moguće opcije, postupke i pravce istraživanja, ovogodišnji album „Creality“ predstavlja drumbooty u fokusiranijem izrazu, okrenutom aranžerski kompaktnom retro-futurizmu. Naročito je to oličeno u sazvučju sint basova i klavijatura, koji stoje u finom balansu sa samim Milutinovićem, odnosno Lukom Ignjatovićem kao dominantnim duvačem, ovde ipak nešto povučenijim nego u postavi Schime. U muzici sastava tako se susreću ođeci starinskog fjužna i fanka sa džez tradicijom i sadašnjošću, odnosno elektronska manipulacija zvukom sa konvencionalnim pristupom džez instrumentima.
Naposletku, ovaj pronađeni fokus će pomoći Milutinoviću da i njegove koncertne postave dostignu pun potencijal. Radni bend sa dvojicom klavijaturista, talentovanim Stevanom Milijanovićem i Bojanom Cvetkovićem, već pomenutim Ignjatovićem na saksofonu i basistom Akošem Forgačem, predstaviće se i na Novosadskom džez festivalu 16. novembra, što je dobra prilika za upoznavanje uživo s jednim od najpotentnijih domaćih autorskih džez projekata.
Nikola Marković
