EVO KAKO RUSI ŽIVE U SRPSKOJ ATINI "Ovo je najlepše mesto za život! Kafica, cigarica, rakijica... NOVOSAĐANI SU NAJNEBESKIJI NAROD"

Još lepše zvuče opisi poput: „Pitao sam gde se nalazi neka ulica, a oni samo što me za ruku ne povedu...“. Svi dočekani kao najbliži, pa s oduševljenjem godinama i decenijama šire lepu sliku o Novosađanima i Novom Sadu.

Međutim, uvek ima i onih koji imaju iskustvo sa „hladnim“ stavom, koji je, kažu, zapravo karakteristika „pravih“ Novosađana, čije već tri generacije žive ovde itd.

Bilo kako bilo, navikli su Novosađani da na ulicama grada, pored srpskog jezika, najčešće ravnopravno slušaju (i razumeju) mađarski, slovački i rusinski, ali tokom poslednjih godinu i po tu je i... ruski. I opet su tu podeljeni osećaji. Znamo da je reč o delikatnoj temi i situaciji, ratu čije posledice, malo je reći, sve vreme intenzivno osećamo, ali većinom se čuje da su u Novi Sad došli oni „snađeni“, iz IT sektora, koji svoj posao mogu da obavljaju onlajn i dobro zarađuju.

Uglavnom, ne gleda se na njih kao na izbeglice koje nemaju kuda, što i nije loše, reći će jedni, a drugima će, u najmanju ruku, smetati činjenica da je sad ruski bezmalo zamenio jezike nacionalnih zajednica na koje je Novi Sad decenijama navikao. I, reklo bi se, nije to onaj stari Novi Sad.

Ali okrenimo se pozitivnoj strani priče. U Novi Sad su došli oni koji donose novo bogatstvo kulture i mentaliteta, pa ako je naš grad, kao multikulturalna sredina, uvek prijateljski prihvatao različitosti, ovo je još jedna prilika za to.

Činjenica je da su otvorena nova mesta u kojima Novosađani i svi koji posete naš grad mogu da upoznaju različite ruske specijalitete, od napitaka do kuhinje, a u većini tih prostora svakako je na meniju i izbor „naših“ špecija. Ali, važnije od svega, upoznaće ljude. Jedno od takvih mesta u Novom Sadu, koje je za malo vremena na najlepši mogući način povezalo različite nacionalnosti, jeste ruski koktel-bar „Sobaka s rukoj“, otvoren u maju. Tu se svakome ugađa i svi su dobrodošli, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Svi se na tom mestu okupljaju i druže kao mala porodica. Vlasnik lokala Maksim Melnjikov (37) živi u Novom Sadu godinu i nekoliko meseci. U Moskvi je radio na državnoj televiziji, a onda je usledio zahtev za emisiju posvećenu sukobu sa Ukrajinom, što on nije želeo da prihvati. Najpre je otišao u Aziju, a prijatelji koje je imao u Srbiji predložili su mu da dođe u Novi Sad, gde su mu ponudili i besplatan smeštaj dok se ne snađe.

- Danas je za mene Novi Sad najlepše mesto za život – savremeno, kulturno, ali mirno – potvrđuje Melnjikov. - Počeo sam da izučavam istoriju Srbije, jer sam po struci istoričar. U Vojvodinu i Novi Sad sam se zaljubio, upoznao sam mnogo ljudi, Srba, Hrvata, Mađara, Ukrajinaca... S druge strane, smatram da, čim poznaješ istoriju nekog naroda i podneblja, lakše ćeš shvatiti kako da pristupiš i snađeš se u toj sredini.

Kad je reč o poslu, razmišljao je o tome da, kad već ne može da ga nađe, može sam da ga stvori.

- A najbolje mi ide piće – s osmehom otkriva Maksim. – Prijatelji koji rade u različitim kompanijama pomogli su mi da otvorim ovaj bar. Ideja mi je bila da ne sedi svako u zasebnom društvu, nego da se svi međusobno druže i da sedimo svi zajedno. Mislim da sam u tome uspeo. Ovde ne dolaze samo Rusi, nego i Srbi, Mađari i Ukrajinci, a svako je iz različite profesije, pa se i u tome povezuju i međusobno pomažu. Lokal nema određena mesta za sedenje, nego uzimaš i premeštaš stvari kako želiš. Svako veče se održavaju predavanja ili svirke.

Ekaterina Kuzina (26) iz Novosibirska živi u Novom Sadu godinu dana, a tu je htela da se preseli još pre šest godina. Sada je rat između Rusije i Ukrajine doprineo tome. Porodica je ostala u Rusiji, a ona ovde radi kao operater u IT sektoru.

- U Novom Sadu se osećam kao kod bake na selu, tako je prijatno i mirno. Živela sam u Novosibirsku i Moskvi, pa je ovaj grad mali i miran u poređenju s njima, a pun je energije i mladih. U Rusiji svi žure, a ovde je lagano, pešaka sve obilazim i lepo je. Sviđa mi se i arhitektura. Volim Novi Sad i ne bih volela ni u jednom drugom mestu da živim. Učim  srpski i želim da steknem nove srpske prijatelje – zaključuje Ekaterina.

Ime bara „Sobaka s rukoj“ u prevodu znači „Pas sa rukom“, a u tome se krije simbolika iz više ruskih filmova. Ipak, najbolje objašnjenje je sama ideja otvaranja lokala, odnosno želja da dolaskom i sklapanjem poznanstava svako na tom mestu pronađe ono što mu je potrebno, „drugu“ ruku.

Kristina Kajkuš (20) radi u koktel-baru „Sobaka s rukoj“, a u Novi Sad se doselila 2014. godine. Tada je imala deset godina, pa je ovde krenula u peti razred, a nakon osnovne škole završila je Srednju medicinsku. U Novi Sad je došla s majkom, koja se udala za Srbina, koji je u Rusiji proveo dve godine.

- Dobro sam podnela preseljenje, jer u Rusiji nisam imala šta da izgubim – seća se Kristina. - Do tada nisam znala gde je Srbija, a nisam imala ni vremena da se adaptiram, tako da sam morala da se snađem. Trebalo mi je pola godine da naučim jezik, nije bilo lako. Ostala deca su bila fina prema meni, pokušavali su da me nauče jezik, ali najpre psovke, što je uvek bilo smešno, pogotovo zato što mi je i danas ostao naglasak. Većina je htela da se druži sa mnom jer su znali da nemam društvo. Nisam znala šta ću nakon osnovne škole, a ovde je jedini minus obrazovanja to što imaš izuzetno malo vremena da odlučiš o budućnosti. Razmišljala sam o tome šta bi bila najbolja profesija, a medicina je uvek svuda potrebna. Tako sam upisala i završila Srednju medicinsku školu. Volim Novi Sad i ljude koji ovde žive. Volim da kažem da su Novosađani najnebeskiji narod. Genijalni su, presmešni. Gde god dođem, tu su kafica, cigarica, rakijica... Na svakom ćošku Novog Sada nešto mi je omiljeno.

B. Pavković

Kristina Kajkuš smatra da su se Rusi koji su došli u Novi Sad odlično snašli.

- Volim što sad ima i mnogo Rusa, mada je u početku bilo teško zbog situacije – potvrđuje ona. - Sad je već lakše, jer su se ljudi prilagodili, upoznali se i spoznali drugu stranu priče. Ipak, niko nije očekivao da će situacija potrajati. Koliko je samo mesta otvoreno, koliko su se oni snašli za posao i u nekim stvarima u kojima se neko drugi ne bi snašao. Konkretno, u ovaj bar zaista dolaze ljudi sa svih strana i iz različitih struka, od medicinara i programera do umetnika. Recimo, jedan od gostiju je slikar, pa smo mu pružili priliku da ovde predstavi svoje radove. Jedan je frizer, po njemu smo nazvali koktel. Imamo ih nekoliko nazvanih po našim gostima. Bar „Sobaka s rukoj“ je ljudima pružio priliku da ne upadaju u depresiju, što naši stalni gosti potvrđuju. Obično kažu da se ovde osećaju kao kod kuće i ne znaju šta bi bez ovog mesta.