“ZNAČAJ OČUVANJA ĆIRILICE U DIGITALNOJ ERI” BOLJE ĆIRILICA NEGO OŠIŠANA LATINICA Zašto je važno da nam na sajtu piše ŠIŠANJE

Otvarajući konferenciju, državni sekretar Ministarstva prosvete dr Ivica Radović istakao je da je cilj projekta ovog ministarstva i UG Amikus i Evropskog komunikacionog centra “Negujmo ćirilicu kako bismo sačuvali autentično pismo” deo je prioriteta Ministarstva, a to je negovanje i očuvanje srpskog jezika, istorije i tradicije srpskog naroda.

O vezi ćirilice i školstva, načinima na koje se ona koristi u prosveti i na koji način se uvodi u digitalno doba govorila je Snežana Milošević Ješić iz Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja pri Ministarstvu prosvete. - Naš najveći resurs i prava riznica i za nastavnike i za đake i za roditelje, jeste sajt ZUOV-a. U okviru sajta imamo Nacionalni obrazovni portal i u okviru njega deo koji se tiče očuvanja kutlure srpskog naroda, i u okviru tog dela sajta su materijali, a temeljno mesto zauzima ćirilica.

Ona je dodala da iskustva pokazuju da i u stranom okruženju ćirilicu kao pismo nije teško naučiti, a s njom se složio i Predrag Milićević, predstavnik Registra nacionalnih internet domena Srbije, poručivši da je .srb domen drugi ćirilični domen u svetu, registrovan 2011. godine, odmah posle ruskog.

- Već više od 10 godina smo na internetu, ali moram reći da nas nema mnogo pod ćirilicom: registrovano je oko 3.000 .srb domena – rekao je i naglasio da su u zabludi oni koji tvrde da je pretraga ćiriličnog sadržaja slabija i ograničena.

- Naprotiv, Gugl preporučuje da na veb adresama postoje ćirilični linkovi, ako je sajt na ćirilici. Ćirilica je fonetsko pismo i jedina omogućava da se veb adrese čitaju onako kako su napisane. Od 2018. godine .rs domen dozvoljava korišćenje specijalnih grafema poput ć, č, ž. To je važno jer se sve više pretrraga obavlja glasom, pa je zato bitno da vam na sajtu piše “koža”, a ne “koza”, “šišanje”, a ne “sisanje” na primer.

Brazilac u Srbiji zbog ljubavi prema ćirilici

I dok su se gosti bavili raznim aspektima ćirilice iz ugla institucija, Tijago Fereira, Brazilac u Srbiji, influenser i vlasnik agencije “Srbija za mlade”, govorio je o svojoj ljubavi prema ovom pismu. Kako kaže, u ćirilicu i srpski jezik zaljubio se još u srednjoj školi, a ta ljubav dovela ga je do one prave ljubavi, pa potom i u Srbiju.

- Najlepša stvar koju sam doživeo je to što je ćirilica fonetsko pismo, te sam učio drugare da pišu čak i portugalski jezik – naglasio je ovaj Brazilac na odličnom srpskom, gotovo bez akcenta. – Pišem ćirilicom na Instagramu, iz jedinog razloga jer mi je ćirilica lepa. Pokušavam da svojom pojavom malo promenim tu sliku, da nije ćirilica samo za starce koji koriste Fejsbuk, nego i za mlade koji su na Instagramu i Tiktoku. Ipak, ukazao je na to da posao nije završen.

- Ako hoću da titlujem neki svoj snimak, moram da ga uradim peške, samo zato što pišem ćirilicom. Nijedna aplikacija za konverziju glasa u slova nema ćirilična slova, pa vas molim da mi se javite ako naiđete na neku aplikaciju koja to može da uradi – zamolio je na kraju Tijago.

Olivera Stojadinović, profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti godinama radi na kreiranju ćiriličnih fontova, zajedno sa studentima FPU.

- Malo je poznato da se naša ćirilica od ruske razlikuje u pisanju grafema G, D, P, T i B – zato je važno znati oblike naših slova i negovati za nas specifično pismo – poručila je profesorka, ističući da je do danas ovaj fakultet iznedrio nekoliko stotina ćiriličkih fontova u više projekata.

- Upotreba ćirilice u velikoj je disproporciji u odnosu na činjenicu da je to naše matično pismo. Činjenica je da je velika razlika u onome što svaki dan čitamo i u onome što su nas učili – rekao Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i osnivač portala Ćirilovanje, ističući da školovanje počnemo na ćirilici, a odraslo doba provedemo čitajući mahom latinične tekstove. Kada se tome doda da većinu sadržaja čitamo na srpskom jeziku, postavlja se pitanje zašto zaista nema više ćirilice u javnom diskursu. Zato je u okviru UNS-a osnovan portal “Ćirilovanje”, koji nastoji da promoviše medijima prednosti upotrebe ćirilice. Brajović je takođe istakao da se nada da će se u Skupštini usvojiti amandman o zaštiti ćiriličnog pisma, koji je podnet pošto je izbačen iz predloga zakona.

U otvorenoj i ponekad emotivnoj diskusiji profesori srpskog jezika koji su ispunili salu, govorili su o problemima sa insistiranjem na ćiriličnom pismu, navodeći da od celog kolektiva samo dvoje-troje piše ćirilicom na društvenim mrežama, a da sve ide toliko daleko da današnja deca bolje poznaju engleski jezik i pismo, od srpskog jezika i ćirilice.

Ivana Radoičić