MINISTARSTVO: POTREBNI DALJI KORACI DRŽAVE NA ISKORENJIVANJU BEDE Siromaštvo neretko uzrok diskriminacije
Povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazalo je da je Srbija država zasnovana na socijalnoj pravdi, da ostvarenje toga cilja prati veliki broj politika i mera, ali da je potrebno i dalje preduzimati korake koji su usmereni na iskorenjivanje siromaštva i posebno obratiti pažnju na decu kao najranjiviju i najosetljiviju društvenu grupu.
Siromaštvo je jedan od najtežih vidova društvene isključenosti i ova negativna društvena pojava ne može i ne sme se posmatrati kao problem pojedinca, istaklo je Ministarstvo.
Ono se posebno pojačava u vremenima velikih kriza, pogađa različite društvene kategorije i ljude različite životne dobi.
Prema saopštenju, iako je i Ustavom i zakonima posebno zabranjeno praviti razliku među ljudima usled njihovog socio-ekonomskog statusa, siromaštvo neretko biva uzrok diskriminacije, čime dodatno otežava i inače težak položaj socijalno najugroženijih.
Prema Anketi o prihodima i uslovima života (SILK), sprovedenoj prošle godine, u 5.037 domaćinstava sa ukupno 13.423 člana od 16 i više godina, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila je neznatno niža nego 2021. i iznosila je 28,1 odsto. Prihod ispod praga rizika od siromaštva, koji je u 2022. iznosio prosečno 26.509 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo, imalo je 20 odsto stanovnika, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Na pragu rizika od siromaštva bila su domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, koji su raspolagali sa 47.715 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina on iznosio 55.668 dinara.
Osobe sa 65 i više godina bile su najviše izložene riziku od siromaštva (22,6 odsto), posebno one koje žive same (37,5 odsto), kao i žene, ukoliko se ovi parametri primene na pol. Za njima sledi grupacija od 55 do 64 godine (21,6 odsto), dok su u najpovoljnijem položaju bili građani od 25 do 54 godine (17,9 odsto), kao i porodice sa tri ili više odraslih osoba (15,4 odsto). Među punoletnim ispitanicima, posebno ranjiva kategorija je 49,2 odsto nezaposlenih, te 19,7 odsto penzionera. Za samozaposlene je ustanovljeno da su imali gotovo dvostruko veću stopu rizika od siromaštva (11,2 odsto) od onih koji rade za poslodavca (5,6 odsto).
Stopa materijalne i socijalne uskraćenosti pokazuje procenat članova domaćinstva koji nisu u finansijskoj mogućnosti da sebi priušte najmanje pet od 13 stavki, a to su adekvatno zagrevanje stana, zamena dotrajalog nameštaja, kupovina automobila, nedelju dana odmora van kuće bar jednom godišnje, podmirivanje neočekivanih troškova u iznosu od 24.000 dinara, te meso ili riba u obroku (ili njihova vegeterijanska zamena) svakog drugog dana. U ovu grupu spadaju i domaćinstva koja kasne sa plaćanjem rente, rate za stambeni ili potrošački kredit ili računa za komunalne usluge, koja nisu u mogućnosti da zamene iznošenu garderobu novom, da sebi priušte dva para adekvatne obuće za svakodnevne aktivnosti (uključujući jedan par koji je za sve vremenske prilike), da svake nedelje potroše manju sumu novca za sopstvene potrebe, da se redovno bave nekom slobodnom aktivnošću, da se okupe sa prijateljima/porodicom na piću, ručku odnosno večeri, barem jednom mesečno, ili da u stambenom prostoru imaju pristup internetu.
Da sastavi kraj s krajem veoma teško uspeva 12,7 odsto zajednica, teško 27,9 odsto, sa izvesnim naporom 48 odsto, prilično lako 8,9 odsto, lako 2,1 odsto, a bez problema tek 0,4 odsto.
S. Milačić
