BELI TARTUFI I IZVOZ GLJIVA IZVOZNI adut Godina loša zbog vremena ali 25 miliona evra OD IZVOZA. Strucnjaci kažu ima POTENCIJALA
Godina nije bila baš naklonjena gljivama zbog hladnog i kišnog proleća i suvog leta i jeseni pa ćemo ih imati, u zavisnosti od vrste, u proseku ili ispod prosečnih količina.
Izvoznici i prerađivači kojih imamo po dvadesetak, očekivali su da će pečurki biti više jer je i prošla godina bila prosečna. Ali osim što će im godina biti osrednja ovu grupu preduzetnika još više zabrinjava što gljive za nekoliko godina neće imati ko da bere. Stanovništvo u seoskim sredinama je sve starije pošto mlađi u punoj snazi napuštaju kućna ognjišta.
- Na branje pečurki idu pojedinci, nema kao nekada grupnog i organizovanog angažovanja radne snage - ističe za Dnevnik Dragoljub Sajić iz „Interfud” firme koja se bavi otkupom i izvozom gljiva. - Odavno ne angažujemo radnike ni ne plaćamo dnevnice već samo plaćamo ono što donesu za prodaju.
Gotovo sve pečurke koje se naberu u brdsko planinskim predelima se izvezu jer u domaćoj kuhinji nemamo naviku da ih koristimo u ishrani.
Dragoljub Sajić iz „Interfuda” kazao je da je godina bila loša, i da je sezona za neke vrste pečuraka bila kratka.
- Vrganji su podbacili, imamo ih sigurno bar za četvrtinu manje nego u normalnim godina, zbog klime, bilo je dosta kiše i hladnih dana u proleće, a posle kada je stiglo leto i jesen nije bilo dovoljno padavina - kazao je Sajić i naveo da gljivama najviše godi smena svakih sedam do deset dana kiše i sunca.
Naveo je da ćemo lisičarki imatu u proseku oko 800 tona, i kazao da je kilogram ovih gljiva u otkupu bio na početku sezone deset evra a onda kako je sezona odmicala lisičarke su koštale tri i četiri evra kilogram.
Koliko će biti belih tartufa još je rano govoriti jer je sezona ubiranja krenula u septembru i trajaće do Nove godine, ali se očekuje da će ih biti oko 500 kilograma za izvoz - istakao je naš saogovrnik.
Kazao je da se kilogram ovih gljiva otkupljuje od 1.200 do 1.500 evra, ali i da ta cena može da bude znatno niža, da koštaju upola jeftinije ukoliko godina za bele tartufe bude rodna, i ako ih ima i u zemljama EU, prvenstveno u Italiji i Francuskoj.
Zarada 25 miliona evra
Prošle godine izvezli smo gljiva u vrednosti od oko 25 miliona evra, rečeno je Dnevniku u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Izvoz varira od godine do godine u zavisnosti od vremenskih uslova pošto klima direktno utiču na rod gljiva. Gljive prodajemo na svetskoj pijaci u svežem stanju, zamrznute, sušene i konzervisane.
Po podacima PKS sušene gljive donele su nam najviše novca, za 282 tone dobili smo deset miliona evra. Posle njih po izvoznom rezultatu slede zamrznute gljive koje smo prodali za 5,3 miliona evra, potom su nam sveži vrganji doneli 2,8 miliona evra, sveže lisičarke 1,8 miliona evra i konzervisane gljive u vrednosti 1,6 miliona evra, Svežih tartufa smo 2022 godine prodali za 1,5 miliona evra a pečurki, svežih i rashlađenih za 1,2 miliona evra.
Sve nabrojane vrste gljiva se najvećim delom prodaju u zemlje EU, zatim u SAD, Rusije
Za razliku od belih tartufa sezona crnih tartufa je završena i imamo ih između pet i šest tona.
- Pošto je sezona gotova kilogram se sada plaća i 200 evra , a dok je sezona bila od maja do septembra kilogram je vredeo od 40 do 150 evra - kazao je Dragoljub Sajić.
Tartufi se u Srbiji beru na Fruškoj gori, traže i u Deliblatskoj peščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, u Obedskoj bari u blizini reke Bosut u Sremu, Mačvi....
Z. Delić