NOVI NAČIN VARANJA KUPACA Imamo li skimpflaciju; Na šta TREBA obratiti pažnju
Gotovo svaki odlazak u trgovinu, slobodno se može reći, znači da će se za iste proizvode dati više novca i to ne samo zato što, praktično, sve stalno, nekad malo nekad malo više, poskupljuje, već i zato što se smanjuje gramaža proizvoda, ali ne i njihova cena.
To se, pre svega, odnosi na prehrambene proizvode jer se po njih najčešće odlazi i najviše novca troši. Naravno, poskupljuju i sirovine koje koriste proizvođači, a oni su već odavno pronašli način da, čak i ako njihov proizvod u trgovinama ne poskupi - potrošači plaćaju više. Naime, pakovanja su manja, cene iste kao i ranije ili možda nešto više, proizvođač nije dužan da posebno naglasi ako dođe do promene težine proizvoda, a potrošači dugo nisu svesni da za manju količinu mleka, čokolade, kafe... plaćaju isto kao i ranije.
Ova pojava naziva se šrinkflacija - smanjenje veličine ili količine proizvoda. Sve je češća u Srbiji i potrošači su sve više svesni da se to događa, pomnije prate gramažu proizvoda koji kupuju, upoređuju ga sa sličnim drugih proizvođača i onda se odlučuju za kupovinu, a sada se pojavila nova „flacija” - skimpflacija. To je pojava u kojoj proizvođači, zbog većih troškova proizvodnje, smanjuju kvalitet robe/usluge, te potrošači za istu cenu dobijaju lošiji kvalitet.
Da li skimpflacije ima u Srbiji ne može se potpuno pouzdano reći pošto je to pojava koju je prilično teško uočiti jer ne čitaju svi potrošači sve što na deklaraciji piše, niti mogu, a nije ni potrebno, da znaju koliko je čega ranije bilo u proizvodu, a koliko je sada.
Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojovodine Marka Dragića, ova pojava zasada u Srbiji nije registrovana.
I šrinkflacija i skimpflacija deo su onoga što se dešava na tržištima u nekim zemljama Evropske unije, a podaci govore da se potrošači daleko manje žale na smanjenje ambalaže nego na kvalitet proizvoda. Moglo bi se reći da je razlog za to što se proizvođači ređe odlučuju na skimpflaciju u tome što je izvesno da se više može zaraditi ako se smanji pakovanje nego ako se smanji kvalitet spakovanog.
- Po podacima kojima mi raspolažemo u Srbiji, zasada, nema skimpflacije, niti su se potrošači žalili na to - kaže Dragić. - Skimpflaciju je teško primetiti, pa je i to mogući razlog što potrošači i ne posumnjaju da se proizvod promenio.
On ukazuje da je, ukoliko se uoče neke nepravilnosti, potrebno sprovesti vanrednu kontrolu, ispitivanje i uporednu analizu proizvoda za koji se sumnja da je kvalitet manji - ulje, čokolada, sir, keks... istog proizvođača u pet trgovinskih lanaca.
- Ukoliko se menja sastav proizvoda to mora biti naznačeno na deklaraciji, i ako je to i urađeno i potrošač ima pravu informaciju o sastavu, ne može se govoriti o prevari - kaže Dragić.
Dakle, skimpflaciju je teško otkriti, ali, kako kažu neki potrošači, moguće je, čak i bez čitanja deklaracije. Jednostavno, nije više isti kao što je bio i to je dovoljno da se posumnja, možda i pogleda deklaracija, a najverovatnije prestane s kupovinom. Možda potrošač i neće znati da je neki proizvođač hrane promenio recepturu i da u svoje proizvode stavlja jeftinije sastojke, često lošijeg kvaliteta nego ranije, ali će primetiti da je ukus drugačiji, a cena ista, a nekad i viša i potražiti kvalitetniji i ukusniji proizvod.
D. Mlađenović