ŠTA POLJOPRIVREDNICI KAŽU O SUBVENCIJAMA ZA 2024. Vide napredak, a voleli bi koji dinar više

Jedni pozdravljaju povećanje površina koje će država subencionisati, a drugi su mišljenja da će to najviše goditi velikim paorima koji obrađuju velike površine.

Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ušao je u skupštinsku proceduri i trebalo bi da se usvoji do nove godine, a od 1. januara 2024. bude u primeni. U predloženoj zakonskoj regulativi zemljoradnici smatraju da je najbolje to što se uz visinu podsticaja od 12.000 dinara po hektaru navodi da je to minimalan iznos, jer im to „minimalno” daje prostora da se o višim subvencijama može pregovarati s predstavnicima države.

Ratar iz Turije, u opštini Srbobran, Saša Atanasković kazao je za „Dnevnik„ da je dobro što će se povećati površine koje će država subvencionisati, jer većina zemljoradnike neće morati da registruje više poljoprivrednih gazdinstava ne bi li dobila podsticaje.

- Ratari su bili primorani da registruju više poljoprivrednih gazdinstava ne bi li dobili subvencije, jer je podsticaj za svega 20 hektara bio mali..Kada se zakon usvoji, to više neće raditi i verovatno će se broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava smanjiti - kazao je Atanasković. Naglasio je da je podsticaj od minimalnih 12.000 dinara mala suma i da treba poljoprivredna udruženja da nastave pregovore sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i finansija da po hektaru podsticaj iznosi bar 200 evra.

Osim povećanja površina koje će se dogodine finansirati, zemljoradnicima od naredne godine predstoji još jedna povlastica. Plaćaće akcizu na dizel gorivo po 50 dinara nižoj ceni, za 14,24 dinara po litru, umesto 64,24 dinara, koliko sada akciza košta, ali kroz povraćaj novca. To znači da će na pumpama plaćati punu cenu akcize po litru, a na razliku u ceni čekati da im država vrati novac.

Poljoprivrednik Saša Atanacković kaže da niža akciza može da bude korisna ukoliko bi država bila brza i novac odmah vraćala zemljoradnicima, ali da paori na to gledaju kao prelazno rešenje.

− Niža akciza za nas predstavlja put ili prelazno rešenje da dođemo do našeg zahteva, a to je dizel gorivo bez akciza, stotinu litara po hektaru − kaže Atanacković.

Zemljoradnici sada kupuju dizel za 179 dinara i odnedavno im je ograničeno da dnevno mogu da kupe agrokarticom 120 litara, odnosno dva puta po 60 litara.

Za razliku od Atanackovića, poljoprivrednik Goran Josifovski iz Crepaje, u opštini Kovačica, smatra da će povećanje površina do stotinu hektara biti pomoć samo ratarima koji obrađuju velike površine i da bi bilo bolje da je ostalo da se podsticaj dobija za obradu polja do 20 hektara, a da umesto 12.000 dinara po hektaru zemljoradnici primaju 20.000 dinara po hektaru.

- Imamo puno malih zemljoradnika koji obrađuju od 10 do 15 hektara zemlje i njima bi trebalo pomoći da opstani u poljoprivredi i krenu da se bave poljoprivredom u većem obimu. Zato bi suma novca za podsticaj trebalo da bude veća - 20.000 dinara po hektaru, i da ostane da država finansira obradu njiva do 20 hektara - kazao je Josifovski.      

Z. Delić