Ambasador Hil: MORAMO DA OHRABRIMO BEOGRAD I PRIŠTINU da saslušaju jedni druge
BEOGRAD: Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil rekao je danas da mnogi govore Srbiji da je pitanje Kosova gotovo i da treba da se okrene budućnosti, što bi on lično voleo, ali smatra da je mnogo komplikovanije od toga.
"Moramo da ohrabrimo obe strane (Beograd i Prištinu) da saslušaju jedna drugu. Važno je shvatiti i pozicije iz kojih druga strana dolazi, a mislim da toga nije bilo dovoljno ovde", smatra Hil.
On je to izjavio na panelu pod nazivom "Zapadni Balkan u globalnom (ne)redu" koji je održan u okviru drugog dana Beogradske bezbednosne konferencije (BSC) koja se održava od 11. do 13. oktobra pod nazivom „Rekonstrukcija globalnog (ne)reda”.
Hil je dodao da je Kosovo vrlo teško pitanje, ali da mora doći do deeskalacije.
"Moramo da shvatimo šta se dogodilo 24. septembra i da nađemo odgovorne. I ako to uradimo, možemo sprečiti da se tako nešto ne ponovi", rekao je Hil i dodao da mora doći do deeskalacije.
On smatra da je ZSO za Srbe na severu Kosmeta u zamenu za veću internacionalizaciju Kosova dobro rešenje za obe strane.
Hil posebno podvlači značaj saradnje SAD i EU u podršci zemljama zapadnog Balkana na evropskom putu.
"Mislim da je važno da EU i SAD pokušaju da zajedno dođu do rešenja kako možemo da podržimo Balkan da završe tamo i gde geografski pripadaju, u centru Evrope", rekao je Hil.
On smatra da Rusija nema puno toga da ponudi regionu i da bi Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana trebalo da izaberu put u NATO i EU.
"Nemam sumnju da ova zemlja i nemam sumnje da ostale zemlje treba da se priključe dvema organizacijama, EU i NATO. Ove organizacije imaju visoke standarde", rekao je Hil i dodao da ne vidi drugu alternativu za te zemlje, pogotovo ne put ka Moskvi.
Hil je napomenuo da ima osećaj da tenziju padaju tamo gde vidi NATO trupe i da je NATO glavna svetska sigurnosna organizacija.
Specijalni izaslanik nemačke Savezne Vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da situacija u regionu nije loša kao što je nekad bila, iako reforme stoje u mestu.
"Region Balkana ide ka "Majci Evropi", ali nastavlja da gleda i drugim smerovima", rekao je Saracin.
On smatra da se danas u Evropi postoji nova gvozdena zavesa, koja ide duž fronta u Ukrajini, a za Rusiju i Kinu kaže da su najveće pretnje Evropi.
Kako je Saracin naveo, Rusija koristi rat u Ukrajini kako bi podelila srpsko društvo i udaljila ga od Evrope.
"Mislim da bi ishod rata u Ukrajini bio važniji za Balkan nego što je Balkan važan za ishod rata u Ukrajini", rekao je Saracin.
On je spomenuo da su ruske dezinformacije u Evropi jake, a da su kineske investicije velike i da se treba zapitati šta je od te dve stvari jača alatka za ugrožavanje evropske ideje reda.
Kako je Saracin naveo, Rusija ne želi ili nije u stanju da očuva mirovni ugovor koji je izdejstvovala pre dve godine između Jermenije i Azerbejdžana i zapitao se ko misli da će se Putin držati Srbije kada im to više ne bude u interesu.
Politički savetnik specijalnih izaslanika EU za dijalog Beograd-Priština Jozef Konrad izjavio je na konferenciji da smatra da je Ohridski sporazum dobar, a da sada treba da usledi implementacija tog sporazuma.
"Priština treba da formira ZSO, a od Srbije očekujemo da ispuni što je dogovoreno u Ohridu", rekao je Pandur.
On je dodao da postoje zemlje koje nisu zainteresovane za dijalog, jer im trebaju krize i naveo je Rusiju kao jednu od njih.
Specijalni izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Rumunije za Zapadni Balkan Adrian Davidu izjavio je na konferenciji da su mnoge od tenzija u regionu Zapadnog Balkana etničkog porekla i da bi EU trebalo da "pažljivo posmatara agendu etničkih odnosa".