ŠARLOT REMPLING I ŠEKSPIROVI SONETI na sceni Srpskog narodnog pozorišta

Produkcija „Šekspir / Bah" predstavlja sonete Vilijama Šekspira i muzičke svite Johana Sebastijana Baha, u izvođenju Šarlot Rempling i Sonje Vider Aterton (violončelo), koja je režirala predstavu.

- Šarlot Rempling, poznata po brojnim filmovima, od Lukina Viskontija do Fransoa Ozona, ostavila je trag svojom magnetičnom igrom i izgledom. U oblasti muzike, Sonja Vider Aterton takođe zauzima istaknuto mesto. Živahna violončelistkinja i kompozitor, pridaje veliki značaj savremenom stvaralaštvu i drugim umetnostima. Dve umetnice su 2013. već spojile svoje talente predstavom „Danses nocturnes“ koja kombinuje poeziju i književnost, kroz svite za violončelo Benyamina Britna i tekstove pesnikinje Silvije Plat. Njihova druga saradnja je suset Vilijama Šekspira sa univerzumom Johana Sebastijana Baha, gde soneti jednog ođekuju u svitama za violončelo drugog – ističu organizatori „Šekspir festivala“.                                                       Učešće Šarlot Rempling i Sonje Vider Aterton s ovom predstavom je planirano dve godine, napomenuo je direktor "Šekspir festivala" reditelj Nikita Milivojević na konferenciji za novinare u hotelu "Pupin" u Novom Sadu, na kojoj je zahvalio Šarloti Rempling na ovoj izuzetnoj prilici za saradnju.

Novinari su postavljali pitanja Šarloti Rempling vezana za celu njenu dugu karijeru, i naravno ticala su se i filma "Noćni portir" Lilijane Kavani, kao i uloga koje je su joj najomiljenije, a koje nije želela da izdvaja.

- Ono što ja dajem u svojim ulogama nije moje lice, nije moja ličnost, nego ono što je unutar mene. Dajem vam sebe samu i svoje životno putovanje. Dakle, čak i one momente kada mi nije bilo lako, i kada sam se borila sa svojim ličnim demonima. Sve su to stvari koje ja dajem kroz svoje uloge - pomenula je Šarlota Remling.

Na pitanje ko je Šarlota Remling danas, rekla je da je prosto starija verzija.

- I dalje je sve tu u meni, ja sam i dete i adolescent, i mlada žena. Sve to je i dalje prisutno u meni. Volela bih da mislim da sam malo mudrija i da sam s godinama postala malo blaža prema samoj sebi - priznala je Šarlota Rempling.

Prisetila se da je počela kao filmska glumica, kao jedna od mnogih mladih glumica koje su šezdesetih godina maltene s ulice stale pred kamere.

- Ali, onda je to prelazilo u nešto više čime ću se ja baviti ceo život, a u pozorište sam ušla dosta kasnije. Uradila sam tri predstave, i shvatila sam da je to nešto što mogu da uradim, ali da je pozorište ipak drugačiji medij u kojem nije toliko lako ući i dodirnuti nečiju dušu - rekla je Šarlota Rempling. - Ove predstave, koje sada radimo, drugačije su, traju relativno kratko, ali omogućavaju da putujemo širom sveta i da iznosimo ovo. Izvode se uz muziku, tako da je to mnogo drugačije od dramskog izvođenja. Ovi soneti su, ja smatram, neki od najlepših ljubavnih pesama koje su ikada napisane, pa je i u tom smislu zadovoljstvo preneti to i predstaviti ljudima kroz živo izvođenje muzike i poezije.

Novinare je zanimalo i u kojem bi Šekspirovom komadu Šarlota Rempling volela da zaigra.  

- Naravno da bih volela da glumim u Šekspirovima komadima, ali mi niko nije ponudio! Mada, ja nisam šekspirijanska glumica, ali sam dobra u kazivanju Šekspirovih soneta - napomenula je Šarlota Remling, dodajući da nikad sebe nije smatrala ni glumicom, jer nikad nije mislila da glumi, već je sebe unosila u druge ljude, i izražavala ono što oseća. 

Ova predstava je, po rečima rediteljke Sonje Vider Aterton, zamišljena kao putovanje, kao sećanja, a soneti su kao trenuci u tom sećanju i daju određeni ritam rečima, i muzici koja ih prati. Nikitu Milivojevića zanimalo je kako su izabrani soneti, i Bahova muzika.

- Najvažnije je bilo da izbegnemo da se Šekspirovi soneti i Bahova muzika slušaju odvojeno. Hteli smo da stvorimo intimu, osećaj putovanja, kroz koje mi svi zajedno idemo. To je putovanje zaista bilo dugo, s puno skretanja, ali na kraju smo ipak uspeli da dođemo na cilj, da nađemo našu kuću, naš dom, i tu dolazi do izražaja Šarlotina uloga. Kada ona čuje izvođenje određenih muzičkih dela, kroz sećanje priziva određene sonete, i tu ulazi u prostor, i dolazi do nekog stvaranja, koje ljudi osećaju. To je ono što smo hteli da uradimo, i što smo na kraju i uspeli, dakle da nađemo dobar prostor u kojem se svi osećaju udobno, kroz priču koju smo hteli da ispričamo, i same sonete, i muzička dela koja smo želeli da predstavimo - objasnila je Sonja Vider Aterton.  

Tekst i foto: N. Pejčić