KAKO JE KRENULO, I PAMUK ĆEMO BRATI Klimatske promene prinudiće poljoprivrednike da menjaju setvenu strukturu

Razlog je dramatično smanjen prinos šećerne trske zbog izostanka monsunskih kiša - padavine su prepolovljene u odnosu na višegodišnji prosek... S druge strane, zbog obilnih kiša stradale su velike količine zrna kakaovca u zapadnoj Africi, dok su ekstremne vrućine na jugu Evrope uništile zamašne površine nasada maslina, što bi, procene su, moglo redukovati proizvodnju maslinovog ulja za više od 30 posto... Ojađeni su i vlasnici plantaža pomoranyi u SAD-u: posledice uragana i pojave smrtonosnih bakterija srozale su prosečan rod na nivo iz tridesetih godina prošlog veka...

Ovaj negativan niz mogao bi se nastaviti unedogled, jer svet se zbog klimatskih promena, vremenskih nepogoda, prirodnih katastrofa, ali i ratova, suočava sa veoma ozbiljnom prehrambenom krizom, koja već sada remeti sve, donedavno normalne, tržišne tokove. Ilustracije radi, svetske cene belog pirinča koji nije basmati, na primer, decenijama nisu bile veće. Pesimistična je i nedavno objavljena Poljoprivredna perspektiva 2023- 2032, koju su zajednički izradili stručnjaci OECD-a i FAO-a, a njoj valja dodati i izveštaj prema kojem samo devet biljaka osigurava dve trećine svetske hrane po težini. Od tih devet, na četiri (pšenicu, pirinač, kukuruz i soju) otpada dve trećine kalorija koje jedemo. To praktično znači da velikom delu svetske hrane nedostaje i genetska raznolikost potrebna za dovoljno brzo prilagođavanje promenljivoj klimi.

– S obzirom na to da klimatske promene izuzetno utiču i na područje Srbije, kao izrazito agrarne zemlje, evidentno je da ćemo morati da izvršimo diverzifikaciju poljoprivredne proizvodnje. I to kako po broju biljnih vrsta koje ćemo gajiti, tako i po sortimentu unutar biljne vrste – kaže za „Dnevnik” naučni savetnik dr Ana Marjanović Jeromela, pomoćnik direktora novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za naučnoistraživačke poslove. – Kao posledica višedecenijskog nedostatka strategije, kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou, poljoprivreda je spala na veoma mali broj vrsta, koje se gaje i od kojih je čovečanstvo zavisno, a i unutar tih vrsta na mali broj sorti, prilagođenih intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Sad je više nego jasno da taj pravac definitivno treba napustiti, odnosno napraviti mu alternativu kako bismo izbegli potpunu propast poljoprivredne proizvodnje, ne samo direktno usled klimatskih promena nego i indirektno. Jer, sve je više novih patogena, biljnih bolesti, kao i biljnih štetočina koje, recimo, u našim uslovima nemaju prirodnih predatora - videli smo šta su poslednjih godina uradile, na primer, stenice i u ratarskoj i u povrtarskoj proizvodnji, gde su u nekim područjima zabeleženi i apsolutni gubici.

Činjenica je, međutim, i da domaći poljoprivredni proizvođači nerado menjaju setvenu strukturu, tradicionalno se držeći „proverenih“ kultura. Ali katastrofe koje su preživeli poslednjih nekoliko godina, gde deset meseci na njivi gajite jedan usev strnih žita ili uljane repice i onda bukvalno u nekoliko minuta izgubite ceo svoj trud, polako ih upućuju na to da traže nova rešenja. Tako se, na primer, u prvom koraku, raspituju za uvođenje ozimih biljnih vrsta koje imaju mogućnost da završe svoj vegetacioni period pre ekstremno visokih temperatura i jakih suša, koje veoma često u poslednjih godina pogađaju naše područje. Nažalost, visoke temperature i temperaturni šokovi nisu problem samo leti - oni se sve češće javljaju i tokom jeseni, te biljke ne ulaze dobro pripremljene u period zimskog mirovanja...

– Ozime biljne vrste moraju da prolaze kroz period tzv. kaljenja. Ako su temperature visoke, odnosno ako nemamo ravnomerno padanje temperature u relativno dugom vremenskom periodu, biljke ne nakupljaju dovoljno šećera u svojim ćelijama, a ni gubljenje vode nije dovoljno izraženo. Tako nepripremljene biljke onda mnogo lakše mogu da izmrznu. Isto tako, pojava variranja niskih i visokih temperatura u periodu zimskog mirovanja dovodi do pojave ranog kretanja vegetacije, pa pozni mrazevi, čiji smo takođe svedoci poslednjih godina, dovode do ozbiljnih gubitaka. Stoga je neophodno sejati takve sorte koje su tolerantne na ovakve promene – navodi dr Ana Marjanović Jeromela.

Ni jare biljne vrste, one koje se seju u proleće, nisu imune na promenu klime, naprotiv. Stoga je i u njihovom slučaju potrebno odabrati one vrste i sorte čija je dužina vegetacije takva da izbegne ulazak u kritični period, odnosno period cvetanja, oprašivanja i oplodnje, baš u vreme kada je suša naročito izražena. U suprotnom, u slučaju nedovoljne vlage, ne samo zemljišta nego i vazduha, dolazi do pojave tzv. šturih zrna i značajnog gubitka prinosa. Tome smo, na primer, znali biti svedoci prethodnih vegetacionih sezona, kako kod soje, tako i kod kukuruza.

– Jedna od mera dobre poljoprivredne prakse jeste izbor sorte i njegovo prilagođenje području setve. I ono što mi uvek savetujemo poljoprivrednim proizvođačima: nemojte se odlučiti samo za sortu ili dve, gledajte da ih na svojim poljima imate više. U slučaju nekog iznenadnog olujnog vetra, kao što smo imali sada, enormno visokih ili niskih temperatura, enormnih naglih padavina, ako imate različiti sortiment – neka od sorti će izbeći katastrofu. Nema spora da im to značajno komplikuje proizvodnju, jer jeste najlakše kada se tretira cela površina ili da se žetva radi bezmalo u jednom danu… Ali isto tako jednom danu možete da izgubite sve…

Pojava visokih temperatura i još više blagih zima bez dovoljno niskih temperatura i nedostatak zimskih padavina dovodi do promene setvenih struktura i kada su vrste u pitanju, pa nekada za nas egzotične biljne vrste i sorte, koje su gajne na području mediterana i Egipta, poput lanika, sada su apsolutni hit i na našim njivama i sve se više gaji. Njive su nam postale pogodne i za sejanje kultura kao što su proso, pamuk i etiopski suncokret, dok pojedini vojvođanski proizvođači već uzgajaju i batat i čajot, odnosno meksički krastavac. Po baštama nam rastu kumkvat i kivano, a stabla banana više nisu incident, naprotiv. Takođe se vraćaju i neke stare sorte jabuka, krušaka, šljiva... koje, istina, ne daju veliki rod, ali ih ne iznenađuju klimatske promene.

– Kada govorimo o potrebi diverzifikacije poljoprivredne proizvodnje, tu se misli i na izbor među manje gajenim biljnim vrstama - kako novim tako i tim „zaboravljenim”, koje su bile tradicionalno gajene na ovim područjima, neke čak od antičkih vremena, ali su s pojavom intenzivne poljoprivredne proizvodnje jednostavno nestale s naših polja. Na primer, Institut za ratarstvo i povrtarstvo je u saradnji sa kolegama iz Bugarske, u okviru jednog FAO projekta, kroz opsežna ispitivanja utvrdio da postoje neke stare sorte koji su veoma kvalitne, a odlikuje ih tolerantnost na klimatske promene, čak ekstremne vremenske uslove, te se sa uspehom mogu gajiti u našim uslovima.

Svesna svih potencijalnih nevolja, koje mogu zadesiti Stari kontinent u nadolazećim decenijama, Evropska unija je donela strategiju rasta „Zeleni plan” s ciljem da područje EU do 2050. godine postane „klimatski neutralno”. To obuhvata celi niz inicijativa u svim ekonomskim sektorima, kojima se štiti životna sredina i potiče zelena privreda. Kada je konkretno reč o agraru, definisana je Strategiji EU za bioraznolikost, koja predviđa set koraka zaključno sa 2030.

– U budućnosti će nam trebati usevi od kojih možemo očekivati dobru žetvu i pri visokim temperaturama, u uslovima dugotrajne suše ili obilnih padavina, dakle uprkos ekstremima kojima smo itekako svedočili ove godine. Ali ništa od toga bez konstantnog usavršavanja kako genetike oplemenjivanja, tako i tehnologije proizvodnje i tzv. sortne agrotehnike, gde svaka sorta dobija najoptimalniji način proizvodnje. Takođe, oplemenjivači moraju da blisko sarađuju sa drugim oblastima: klimatolozima, informatičarima, stručnjacima za polje veštačke inteligencije i mašinskog učenja, jer će i predikcija biti od izuzetnog značaja. U svakom slučaju, oplemenjivački proces, koji će za cilj imati upravo stvaranja biljaka tolerantnih na promene klime, nameće se kao jedan od ključnih zadataka nauke. Usudiću se čak pomalo dramatično da kažem: kao jedan od uslova za opstanak naše civilizacije.

Miroslav Stajić