OTKOPALI VELIKU SVETINJU KOD KRAGUJEVCAPOSLE PET VEKOVA Sada je to mesto gde se okupljaju vernici

KRAGUJEVAC: Veliku svetinju koja se pet vekova nalazila ispod zemlje, pronašli su meštani sela u srcu Šumadije. Žitelji Kamenice kod Kragujevca otkopali su temelje crkve Kastun i grobove monaha koji su se nalazili oko same svetinje. Od tog trenutka, brojni hodočasnici dolaze na to mesto, kako bi se poklonili i umili lekovitom vodom na Dikanovcu. 

- Ovu svetinju sagradio je Radič Postupović pred sam Kosovski boj, odakle se vojska pričestila i krenula u rat. Zbog toga su bili dobri borci i Turci su, znajući to, srušili hram, a monasi su se povukli u sadašnji manastir Vraćevšnicu kod Gornjeg Milanovca. Petsto godina je ova svetinja čamila pod zemljom i pričalo se da na tom mestu postoji manastir koji su zvali "Crkvine", - kazao je za RINU, Goran Milić meštanin ovog sela.

Sa dolaskom novih tehnologija, na inicijativu meštana i u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika, ovo arheološko nalazište je pronađeno.

- Članovi porodice Pljakić su zajedno sa institucijama iz Kragujevca pronašli lokalitet ove crkve, a sami radovi na iskopavanju zidina trajali su oko dve godine. Jednom prilikom nas je posetio i vladnika Jovan, rekavši da je ovo "srpska Meka", s obzirom da je nakon burne istorije na ovim prostorima nešto pronađeno posle pet vekova, i da se istina ne može sakriti, rekao je Goran.

On tvrdi da ima još novih saznanja o ktitoru svetinje u koju ponovo dolazi verni narod.

- U to vreme Srbi su bili plemići i Radič Postupović bio je na dvoru Cara Lazara zajedno sa Stefanom Despotom, gde su se zajedno igrali kao deca, dok je njegov otac učestvovao u boju na Kosovu.

Nakon ovog neobičnog arheološkog otkrića, meštani ističu da im je sada konačno jasno, zašto se ovo mesto od kad znaju za sebe zove Crkvište, a na ovom mestu decenijama se organizuje posebna svetkovina.

- Organizujemo manifestaciju gde je sav obrok besplatan, samo se piće simbolično plaća, ali donacije idu u humanitarne svrhe, koje smo odlučili da uputimo manastiru Vraćevšnica, čiji je konak stradao u požaru, a mnogi od nas godinama su tamo išli da prelome slavski kolač, dodaje Goran.

(RINA)