KAKVU ŠTETU MOBILNI PRAVE NAJMLAĐIM Zbog buljenja u „ekran“ deca ne progovore do treće godine, ceo razvoj im usporen...

„Ekranizacija” može da liči i na sliku zavisnosti. Naime, roditelji deci daju uređaje da ih smire, a ukoliko im oduzmu telefon ili neki drugi aparat dolazi do besa, plača, pa čak i agresivnosti kod dece - kaže psiholog u Razvojnom savetovalištu Doma zdravlja „Novi Sad” Tijana Komadanović.

Prema njenim rečima, dečji mozak se najviše razvija u uzrastu do treće godine, pa je u tom periodu i opasan uticaj ovih uređaja na mališane. Navodi da su to deca koja do treće godine nisu progovorila prve smislene reči, pa se roditelji često uplaše da je u pitanju autizam. Čak i ako progovore do tog perioda, mališani imaju jako siromašan rečnik, ne odgovaraju na pitanja kada im se obratite, nema dvosmerne komunikacije.

- Roditeljima bude strašno što im se deca ne obraduju kada se oni vrate sa posla, a ne reaguju ni na prisustvo drugih ljudi. Pažnja i koncentracija su im jako slabi, traju svega nekoliko sekundi, usporena im je motorika, hod im je čudan, teturav – navodi Komadanović.

Prema njenim rečima, ukoliko se inicira komunikacija sa ovom decom, može da dođe do ispada besa, često i fizičke agresije i tantruma, jer im govor nije razvijen i ne umeju da pokažu emocije, kao ni potrebe, pa zato nemaju ni kontrole.

Ima dece koji veći deo dana sede pred nekim ekranom, a neka deca provedu više sati sa ovim aparatima.. Komadanović napominje da roditelji nemaju lošu nameru kada decu daju uređaje. Misle da im ništa neće biti ukoliko je u pitanju sadržaj koji im je prilagođen, a problem je što oni uče o svetu gledajući u ekran.

- Da bi se razvio govor, kao i ostale sposobnosti, neophodna je dvosmerna komunikacija. Roditelji često kažu kako nemaju vremena, a dete najviše uči kroz rutine, kao što su obroci, igra, kupanje, odlazak na spavanje. Tako, na primer, dok dete jede, treba mu pokazivati i imenovati namirnice, hranu, zatim imenovati igračke tokom igre, delove tela prilikom kupanja, odeću, boje. Na taj način dete uči i povezuje sliku i ime objekta i zapamtiće ga – savetuje Komadanović.

Kako objašnjava, tada se javlja pokazni gest, da dete može da pokaže na predmet za koji ga roditelji pitaju, da se vidi da li je razumelo pitanje.

- Tako se proverava šta i koliko dete zna, kao i da li čuje. Tek nakon toga se razvija govor, kada se očekuju detetovi odgovori na pitanja: „Šta je to” ili „Kako se to zove”. U početku možda neće izgovarati reči pravilno, ali mi je izgovorimo i tražimo da ponovi – istakla je Komadanović.

Da roditelji nauče

U okviru projekta „Uticaj tehnologije na rast i razvoj deteta – TV i telefon ne mogu da zamene roditelje” Dom zdravlja „Novi Sad” će do kraja godine održati 12 radionica u Razvojnom savetovalištu i Školi za trudnice. Radionice su namenjene budućim roditeljima, kao i mladim roditeljima koji imaju decu do tri godine, kako bi im se skrenula pažnja na uticaj koji ovi uređaji imaju na decu.

Roditelji mogu da se prijave telefonom, pozivom na broj 021/4879458. Kako navodi Tijana Komadanović, nakon svake radionice, roditelji će moći da postavljaju pitanja specijalistkinji razvojne psihologije Suzani Lalović Zekić, kao i defektološkinji Divni Vukašinović. Najavljuje da će biti i podkast na sajtu, kao i fejsbuk stranici Doma zdravlja.

Pošto ekranizacija liči na zavisnost, ova psihološkinja kaže kako se deci odmah ukidaju svi uređaji koje je koristilo. Deca će prvo da se ljute, biće besna, plakaće, ali će nakon toga da prihvate situaciju i pronaći će sebi drugu zabavu.

- Roditelji moraju za to vreme da bude dosledni i ostanu pri tome da ekrana više nema. Treba da sprovode rutine sa decom, da sa njima vežbaju pažnju i koncentraciju, da slažu kocke, nižu perle, listaju slikovnice. U početku će to trajati kratko, ali će se to vreme povećavati. Što se pre počne sa ovim, trebaće manje vremena da se deca odviknu od ekrana. Najviše sve zavisi od pažnje roditelja, kao i da dete bude što mlađe. Nekima će trebati nekoliko meseci, a nekima i godinu dana – istakla je Komadanović.

         LJ. Petrović