VEOMA ZABRINJAVAJUĆE Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 140 ljudi

Najnovije statistike pokazuju da se ti brojevi značajno povećavaju iz godine u godinu, a prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", tokom prošle godine od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji su umrle 51.624 osobe, što je prosečno oko 140 dnevno.

Od tog broja je 27.929 žena i 23.695 muškaraca, navodi se u saopštenju, povodom Svetskog dana srca, koji se obeležava 29. septembra.

Među faktorima koji se najviše mogu modifikovati na populacionom nivou najznačajniji su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Individualni pristup visokorizičnim osobama podrazumeva pored otklanjanja štetnih i tretman osnovnih faktora rizika - arterijske hipertenzije, hiperholesterolemije, hiperglikemije, kao i drugih faktora rizika", naveo je dr Slaviša Jovanović, specijalista kardiologije u MediGroup sistemu.

Gojaznost je usko povezana sa srčanim oboljenjima, a promena ishrane je ključna u prevenciji ovih bolesti.

Stručnjaci preporučuju ishranu koja je bazirana na ishrani mediteranskog podneblja, a obuhvata veći unos ribe, voća, povrća, vlakana i orašastih plodova, uz dominantno korišćenje maslinovog ulja i izbegavanje zasićenih masti.

Kada je reč o dodatnim načinima prevencije, fizička aktivnost znatno može poboljšati zdravstveno stanje i postati važan faktor u sprečavanju pojave kardiovaskularnih bolesti. Jutarnja šetnja je odlična aktivnost koju možete uvrstiti u svoju dnevnu rutinu.

"Fizička aktivnost u trajanju od 30-60 minuta dnevno, najmanje pet puta nedeljno, najčešće umerenog intenziteta je od velikog značaja. Hodanje ili brzo hodanje predstavlja odličan izbor vežbi. Takođe dokazi pokazuju snažnu povezanost između stresa i bolesti srca, posebno kada je u pitanju hronični ili dugotrajni stres, a fizička aktivnost može uticati i na njegovo smanjenje. Važno je da svaki pojedinac u društvu shvati da se mora odgovorno ponašati prema svom zdravlju", preporučuje dr Jovanović.

Redovnim kardiološkim pregledim moguće je otkriti pojavu većine kardiovaskularnih oboljenja u ranoj fazi i pre ispoljavanja simptoma bolesti. Jedan od najznačajnijih trendova u oblasti kardiologije svakako postaje upotreba digitalne tehnologije koja čini kontrole i personalizovane tretmane lečenja znatno kvalitetnijim i efikasnijim.

"Kod osoba koje nikada nisu imale srčane tegobe, nemaju poznata srčana oboljenja i istoriju naslednih srčanih bolesti, kardiološki pregled se preporučuje jednom godišnje. Ukoliko osoba ima povišen nivo holesterola, triglicerida, simptome koji mogu da ukazuju na postojanje nekog srčanog oboljenja ili osobe koje već boluju od nekog kardiovaskularnog oboljenja, potreban je stalni nadzor kardiologa koji će odrediti učestalost kontrolnih pregleda", dodaje dr Jovanović.

Cilj obeležavanja Svetskog dana srca jeste podizanje svesti o učestalosti kardiovaskularnih bolesti i riziku koji one nose sa sobom.