KAMATA ZA STAMBENE KREDITE zacementirana na 5,03 odsto

Ona je u video-rubrici „Korisno je da znate”, objavljenoj na sajtu NBS, objasnila da se privremeni zastoj daljeg rasta kamatne stope, odnosno njeno umanjenje, odnosi na prve stambene kredite odobrene s promenljivom nominalnom kamatnom stopom u iznosu do 200.000 evra. Navela je i da su banke dužne da korisnicima stambenih kredita dostave nove planove otplate sa umanjenom kamatnom stopom, što će, kako je istakla, biti urađeno najkasnije pet dana pre dospeća oktobarske rate stambenog kredita.

Kada je reč o kreditima koji su odobreni pre 13. septembra, kada je odluka Narodne banke stupila na snagu, banke su, prema njenim rečima, obavezne da primene privremeni zastoj na rast ugovorene promenljive nominalne kamatne stope, odnosno da umanje ovu kamatnu stopu poštujući određena pravila.

Prvo pravilo jeste da nominalna kamatna stopa ne može biti veća od 4,08 odsto, a izuzetno, u slučaju da je stambeni kredit odobren dužniku od 31. jula ove godine do 15. septembra, a u trenutku zaključenja ugovora o kreditu, nominalna kamatna stopa bila je veća od 4,08 odsto, nominalna kamatna stopa za taj kredit ne može biti veća od nominalne kamatne stope iz plana otplate koji je dužnik dobio kada je zaključivao ugovor o kreditu.

„U svim drugim slučajevima i na ove kredite primenjuje se ograničenje nominalne kamatne stope od 4,08 odsto”, navela Ugrčić.

Podsetila je i da je, pored ovih privremenih mera, NBS ovom odlukom propisala još jednu mogućnost, a to je da svi korisnici stambenih kredita, bez obzira na iznos kredita i da li je reč o prvom kreditu, uključujući i korisnike s fiksnom kamatnom stopom, mogu prevremeno otplatiti kredit bez obaveze da plate naknadu za prevremenu otplatu.

Ova naknada kod kredita zaključenih nakon 5. decembra 2011. godine iznosi do jedan odsto, a kod kredita zaključenih pre ovog datuma je često i veća. Prevremeno se može otplatiti deo kredita ili sav preostali kredit, prevremena otplata se realizuje na zahtev korisnika kod banke a ova mogućnost se takođe može iskoristiti do kraja 2024. godine. Banke su, istakla je Ugrčić, dužne da predviđene mere sprovedu po automatizmu, te dužnici ovim povodom ne moraju da kontaktiraju svoju banku niti da podnose bilo kakve zahteve za primenu ovih mera.

Ona je pojasnila da se ova pravila primenjuju na dužnike koji koriste prvi stambeni kredit ako trenutno imaju više stambenih kredita u jednoj banci. „To znači da se, ako korisnik ima samo jedan stambeni kredit u ovom trenutku, taj kredit smatra prvim kreditom, tako da za primenu ove mere nije relevantno da li je korisnik stambenog kredita u nekom prethodnom periodu već imao odobren stambeni kredit, koji je u međuvremenu otplatio ili ga refinansirao”, istakla je Ugrčić.

Navela je da je ovim dužnicima privremeno ograničen rast nominalne kamatne stope za narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate, i da banka neće imati pravo da od dužnika potražuje razliku u kamati usled primene ove odluke.

„Bitno je istaći i da je kamatna stopa ograničena samo u pogledu njenog daljeg rasta, dok će banke, u slučaju da se u toku primene odluke snize promenljive kamatne stope, biti u obavezi da usklade iznos rate u skladu sa zaključenim ugovorom o stambenom kreditu”, rekla je Marija Ugrčić.

Kada je reč o stambenim kreditima koji se odobravaju nakon što je odluka stupila na snagu, a u periodu njene primene, napomenula je da su odlukom takođe propisana određena ograničenja za banke.

„Naime, kod stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom banka je dužna da fiksni deo nominalne kamatne stope, marža banke, utvrdi u procentu koji nije veći od 1,1 odsto do 31. decembra sledeće godine

D. U., D. Ml.