U VOJVODINI PROŠLE GODINE 254 LJUDI ODUZELO SEBI ŽIVOT Ne postoji lice samoubice, to može da bude bilo ko

Prema njegovim rečima, broj ovih pacijenata se povećava svake godine za oko 10 do 15 odsto, a među pacijentima je više žena, jer one češće traže pomoć.

- Hospitalizuju se osobe sa poremećajem ličnosti, depresivnim poremećajima, anksioznim poremećajima, bolestima zavisnosti. Suicidalnost je sve od misli i ideja da nije vredno živeti, pa do pokušaja samoubistva – ispričao je dr Šakić i napomenuo kako se oni koji su pokušali samoubistvo, odnosno koji su se samopovredili, prvo se leče u Urgentnom centru, a potom na Klinici za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.

On napominje da su među pacijentima osobe svih uzrasta, od adolescenata, ali se u poslednje vreme beleži porast broj najstarijih građana. U lečenju se koriste lekovi, kao i psihoterapija.

- Savet svima koji imaju takve misli je da se jave psihijatru, a mi procenjujemo stanje. Ne treba dijagnozu da postavljaju nestručne osobe i članovi porodice. Bolest se rešava, nekada pacijenti provedu više nedelja u bolnici, nakon toga dolaze na kontrole. Neki se leče duže, neki kraće – istakao je dr Šakić i dodao kako među ima i povratnika, onih koji više puta pokušaju suicid, što se dešava kada se nađu u nekoj provokativnoj situaciji, koja im se pogorša stanje.

Hitna medicinska pomoć (u slučaju pokušaja izvršenja samoubistva); Nacionalna linija za prevenciju samoubistva (0800/309-309, 00-24 časa); Centar za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (od 14 do 23 časa), putem e-mail-a: vanja­centarsrce.org.rs ili četa na sajtu centarsrce.org.

Izabrani lekar i psihijatar u domu zdravlja i višim nivoima zdravstvene zaštite (ne čekati da se izgubi snaga za obraćanje za pomoć); Psiholozi u domu zdravlja, klinikama i drugim ustanovama.

Predstavnica Centra „Srce” Teodora Đokić Garipi iznela je podatak da se njima javljaju ljudi svakodnevno, jer žele da razgovaraju o problemima, a najviše poziva im je jedne godine bilo 8.500.

- Ljudi su spremni da razgovaraju i nas kontaktiraju telefonom, mejlom ili preko četa. Najmlađa osoba koja nam se javila imala je 10 godina. Ne postoji lice samoubice, to može da bude bilo ko. Važno je da se ti pacijenti destigmatizuju. Ima jako mladih ljudi koji nas zovu i naša poruka je nema malih i velikih problema i sve može da bude okidač. Razgovor je u redu i svi treba da razgovaraju – istakla je Đokić Garipi.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, prošle godine je u našoj Pokrajini 254 ljudi sebi oduzelo život, što je svakako manje nego pre 10 godina, kada je je čak 439 osoba ovo učinilo. Dr Ivana Radić iz Instituta je navela da je najmanja stopa suicida u srednjem Banatu, a najveća na severu Bačke, potom na severu Banata.

- Tokom 2019. godine u Vojvodini je bilo 290 slučaja samoubistava dok je u Južnobačkom okrugu bilo 74, a u Novom Sadu 34 slučaja. U toku 2020. godine došlo je do blagog povećanja broja samoubistava. U Vojvodini je tokom 2020. godine bilo 305 samoubistava, od tog broja 74 slučaja u Južnobačkom okrugu, a 32 u Novom Sadu. Tokom 2021. godine došlo je do blagog povećanja broja samoubistava u Vojvodini – 312 slučajeva – pokazuju podaci Instituta. 

- Osobi koja razmišlja o samoubistvu prvenstveno treba ponuditi podršku. Treba biti pažljiv slušalac koji se trudi da razume kroz šta ta osoba prolazi i kako se oseća. To podrazumeva puno topline, strpljenja i ohrabrenja, jer je otpočinjanje razgovora na tu temu ponekad neprijatno i teško. Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je „razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem („ma proći će ti to”, „nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo – savetuju u Institutu.

        LJ. Petrović