Cela Srbija u NARANDŽASTOM i CRVENOM meteo alarmu OVA DVA GRADA U OPASNOJ ZONI, evo kako da PREŽIVITE pakleni dan (FOTO)

Republički hidrometeorološki zavod izdao je najnoviju vremensku prognozu za narednih sedam dana, a meterorolog Slobodan Sovilj je objasnio šta nas čeka u narednih nekoliko dana.

Meteorolog Sovilj, načelnik vremenske prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, kaže da će i danas Srbija biti u narandžastom i crvenom meteo alarmu, sa temperaturom od 31 do 38 stepeni, ali da nas od utorka očekuje promena.

- Približava nam se oblačni sistem iz zapadnog Sredozemlja, pa će se uticaj frontalne zone na našu klimu odraziti od utorka – 29. avgusta, uz pad temperature od 7-8 stepeni. U noći između ponedeljka i utorka moguća je pojava lkalnih pljuskova s gradom, kao i pad temperature. Od srede pad temperature, s prijatnijim jutrima i temperazurom od 25 do 30 stepeni, što je u proseku za kraj avgusta - kaže nam meteorolog Sovilj.

Prema RHMZ-u, ekstremni vremenski uslovi biće u četiri regiona – Zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Pomoravlju i Jugoistočnoj Srbiji – temperatura u tim regionima mogla bi da pređe 38 stepeni, a tada su ugroženi životinje i ljudi (posebno hronični bolesnici, lica pod terapijom i meteoropate), mogući problemi u snabdevanju električnom enegrgijom, oprez u saobraćaju – povoljni vremenski uslovi za šumske i druge požare.

U ponedeljak u Srbiji pretežno sunčano i veoma toplo sa maksimalnom temperaturom od 35 do 37 stepeni. Posle podne u planinskim predelima jugozapadne Srbije, a krajem dana na severozapadu zemlje uz lokalni razvoj oblačnosti pljuskovi sa grmljavinom.

Upozorenje Batuta

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" izdao je upozorenje da su Loznica i Palić danas u "crvenoj zoni" što znači da je temperatura "veoma opasna po zdravlje" 38 stepeni. U narandžastoj zoni, koja označava temperaturu opasnu po zdravlje, danas će biti Surčin, Palić, Kikinda, Zrenjanin, Sombor, Novi sad, Sremska Mitrovica, Valjevo i Beograd.

Crvena zona označava veoma opasne vremenske uslove.

To su ozbiljno odstupanje mikroklimatskih i ambijentalnih uslova od onih u zoni termalnog komfora, što predstavlja povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog osipa, toplotnog edema, toplotne sinkope, toplotnih grčeva, toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara, kažu u Batutu.

Mere prevencije su često menjanje čiste i suve odeće, smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature, redovni unos tečnosti- čaša vode na svakih dvadesetak minuta, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.

Tokom visokih dnevnih temperatura, često smo skloni da preskačemo obroke i da, umesto vode, unosimo hladne, slatke gazirane napitke.

"Ovi napici nas, u prvom trenutku, rashlade ali nas ne rehidriraju na pravi način. Osim toga, gazirana, slatka pića sadrže dosta šećera i vremenom, uz njihov veći dnevni unos, može doći do gojaznosti", kažu u Batutu.

Ishrana - voće, povrće

"Ishrana bazirana na voću, povrću, spremanju obroka dinstanjem ili kuvanjem, ne isključuje da povremeno posegnemo za sladoledom i da se trenutno njime rashladimo ali u tome moramo biti umereni i svesni da nas od dehidratacije štiti voda a da će nas rashladiti najpre voće i povrće, odnosno namirnice koje sadrže dosta vode kao što su krastavac, paradajz, zelena salata, tikvice, breskve, lubenica", kažu u Batutu.

Leti se često, zbog vrućina, ne pridržavamo vremena obroka. Razmaci između obroka su veliki i obično se svedu na jedan ili dva u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima.

"Bez obzira na visoke dnevne temperature, u toku dana moramo da imamo redovne, ali, lagane obroke i užine sa dosta voća, povrća, salata, supa ili čorbica. Pravilnim rasporedom obroka, odabirom namirnica i njihovom pripremom uz adekvatan unos vode, čuvamo zdravlje i sprečavamo dehidrataciju", navode iz Batuta.

Da bi se sprečila dehidratacija, do koje leti može lako da dođe, veoma je važno da unesemo do dve litre vode dnevno.

"Količina unete vode može da bude i veća u zavisnosti od stepena fizičke aktivnosti. Pored obične vode preporuka je i da se unosi voda sa nekoliko kapi limuna ili biljni rashlađen čaj. Kafu i alohol bi trebalo izbegavati jer deluju kao diuretici i dodatno pojačavaju gubitak tečnosti", navode.

Osim dovoljnog unosa tečnosti, na visokim temperaturama, mora se voditi računa i o načinu ishrane. Neophodno je voditi računa o načinu pripreme hrane što podrazumeva da se prednost daje kuvanju i dinstanju, a ne pohovanju ili prženju. Izbegavati brzu hranu, peciva, jaku i masnu hranu.

Kurir/Nova