MAGIJA BANJE VRUJCI opisana čak i u starim legendama, njena LEKOVITA VODA I ČUDOTVORNO BLATO POZNATI U ČITAVOM SVETU
MIONICA: Na obroncima Divčibara i Suvobora priroda nije štedela na izdašnosti lekovitih izvora.
Za sada najbolje iskorišćen u lekovite svrhe svakako je onaj u Banji Vrujci, za čiju delotvornost se vezuju čak i brojne legende. Prema predanjima koja su se prenosila sa kolena na koleno, kada je ovim prostorima prolazio junak Milan Toplica, ostavio je svog iznemoglog konja baš u tom kraju, jer nije mogao dalje. Životinja je, kako su ispričali stari, ostala da leži u blatu, ali nakon određenog vremena konj je sustigao Milana Toplicu jer je pio lekovitu vodu sa izvora i valjao se u blatu za koje se isto smatra da je čudotvorno.
„Ono što banju Vrujci definitivno izdvaja od ostalih jeste da je najbliža Beogradu i da je poznata po svojim termomineralnim izvorima i blatu. To lekovito blato potpomaže lečenju reumatskih oboljenja, ali nadaleko se čulo i da banja leči od drugih oboljenja kao što su nervne, ginekološke i razna druga bolesti“, kažu za RINU u Turističkoj organizaciji Mionica.
Međutim, turisti koji dođu u ovu oazu mira mogu uživati u brojnim drugim mogućnostima. U samoj banji nalaze se privatni i hotelski smeštaj, restoran i rehabilitacioni centar. Najveći broj smeštajnih kapaciteta opštine Mionica, tačnije 98 odsto smešten je upravo u Banji Vrujci.
„U okviru ova dva kompleksa nalazi sa akva park se sa lekovitim blatom koji je dostupan posetiocima, a svima onima kojima je to potrebno na raspolaganju je i stručno osoblje koje edukuje posetioce kako se ono koristi na pravi način ali i s obzirom na to da se blato nalazi i u samom koritu reke Toplice ko dobro poznaje ovaj kraj može blato koristiti direktno iz reke“, dodaju u lokalnoj TO.
Tokom letnje sezone ovde se održavaju razne manifestacije koje privlače ogroman broj posetilaca, ali isto tako i brojni izleti koji turistima upotpunjavaju sam boravak u Banji Vrujci. Ko god poseti ovaj kraj nezaobilazna ruta je rodna kuća Živojina Mišića, Ribnička pećina, Muzej kamena i Kuća čaja.
Tekst i foto: RINA