Više od polovine stanovništva Srbije završilo srednju školu: Žene prednjače za više od tri odsto, a evo šta je pokazao popis u Novom Sadu

Prema rezultatima Popisa, osnovnu školu završilo je 17,8 osto stanovništva starosti 15 i više godina, diplomu više ili visoke škole steklo je 22,4 odsto lica, dok je 6,3 odsto stanovništva bez škole ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole.

Posmatrano po polu, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje, u ukupnom broju žena starosti 15 i više godina, veći je nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem, u ukupnom broju muškaraca iste starosti, 24,3 odsto su žene, dok muškarci čine 20,73 odsto.

Najveći udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim opštinama Vračar 61,8 odsto, Novi Beograd 50,4 odsto, Savski venac 53,7 odsto i Stari grad 59,0 odsto, dok je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem u opštinama Malo Crniće 5,6 odsto, Žabari 6,1 odsto i Gadžin Han 6,6 odsto.

U periodu između Popisa iz 2011. do 2022. godine, udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem povećan je sa 16,24 odsto na 22,44 odsto, kao i udeo lica sa srednjim obrazovanjem sa 48,93 odsto na 53,08 odsto, dok je udeo lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovim obrazovanjem smanjen sa 13,68 odsto na svega 6,28 odsto.

Kako je navedeno iz RZS-a, u skladu sa metodološkim preporukama, pismenim se smatra svako lice starosti 10 i više godina koje je završilo najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa.

Prema rezultatima Popisa 2022. godine, manje od 38 hiljada lica, odnosno 0,63 odsto stanovnika starosti 10 i više godina je nepismeno. Udeo nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca i iznosi 71 odsto, a više od polovine nepismenih ima 65 i više godina.

Posmatrano po opštinama, najveći udeo nepismenih u stanovništvu starom 10 i više godina je u opštinama Bujanovac 3,6 odsto, Petrovac na Mlavi i Nova Crnja 2,7 odsto, Bojnik 2,6 odsto i Plandište 2,3 odsto. U periodu između Popisa iz 2011. i 2022. godine, udeo nepismenih lica u stanovništvu starosti 10 i više godina smanjen je sa 1,96 odsto na 0,63 odsto.

Kompjuterska pismenost definisana je kao sposobnost lica da koristi osnovne računarske aplikacije, poput obrade teksta, pretraživanja informacija na internetu i znanja iz oblasti elektronske komunikacije, u izvršenju svakodnevnih zadataka na poslu, u školi ili kod kuće.

Prema rezultatima Popisa 2022. godine, oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina mogu se smatrati kompjuterski pismenim, odnosno da umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu, oko 30 odsto stanovnika samo delimično poznaje rad na računaru, odnosno zna da pronađe informacije na internetu ili ume da koristi neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili računar za unos teksta, dok se 24 odsto stanovništva smatra kompjuterski nepismenima, jer ne ume da obavlja nijednu od navedenih aktivnosti.

Posmatrano po opštinama, najveći udeo kompjuterski pismenih lica zabeležen je u centralnim opštinama Beograda, Vračar 76,9 odsto, Stari grad 73,7 odsto, Novi Beograd 70,9 odsto, Savski venac 69,9 odsto, Zvezdara 67,6 odsto, Voždovac 65,4 odsto, Čukarica 62,6 odsto, Rakovica 61,2 odsto, Palilula 57,7 odsto i Zemun 57,4 odsto, U Novom Sadu udeo kompjuterski pismenih lica je 62,8 odsto, a u Nišu 55,9 odsto, dok je najmanji udeo kompjuterski pismenih zabeležen u opštinama Gadžin Han - 18,7 odsto i Malo Crniće - 19,4 odsto.

U međupopisnom periodu od 2011. do 2022. godine, udeo kompjuterski pismenih lica u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 odsto.

Tanjug/Telegraf/Pink