SKANDAL U APATINU  Kovčeg pao, poklopac udario o ivicu spomenika, SINOVI pomislili DA JE MAJKA ISPALA IZ SANDUKA, spremaju TUŽBU

Puno je obaveza ali i izražene potrebe da se sve organizuje što bolje i protekne u redu. Ako tu nešto krene po zlu, posledice su vidljivije i bolnije nego na bilo kom drugom mestu. Popravke, uglavnom, nema.

Znajući sve to, Damir i Đorđe Petrović su pažljivo i sa puno emocija pripremali sahranu svoje majke, pok. Smilje, vodeći računa o svim detaljima, pišu Apatinske novine.

Na vreme su, kažu, znajući da je majčino telo dosta teško, obezbedili četvoricu jačih prijatelja da guraju kolica sa sandukom (čak se i dogovorili koji će na koju stranu da stane, kako bi adekvatnije raspodelili težinu prilikom spuštanja u raku), pripemili su i ikebanu za poklopac sanduka (koja se negde zagubila među vencima), uredili kako navode, dosta zapuštenu kuhinju, kao i toalet, mada su smatrali da to ne bi trebalo da bude njihova obaveza ali, kako kažu, nisu imali izbora...

Međutim, i pored vođenja računa o svim detaljima, dosta toga je, tvrde, tokom čina sahrane krenulo naopako, što im je, uz svu tugu koju su osećali zbog gubitka majke, donelo dodatni stres.

-Uz nekoliko propusta neposredno pre i za vreme sahrane, dogodilo se i nešto preko čega ne možemo da pređemo i zbog čega smo se i odlučili za tužbu. Naime, iako smo, zbog težine tela pokojnice, pripremili za spuštanje kovčega u raku četvoricu naših prijatelja, dvojica radnika JKP-a su insistirali da im je dovoljna pomoć samo jednog od njih. Prilikom spuštanja, kovčeg se zanosi, kači deo zemlje, usled čega dolazi do njenog obrušavanja. Pri tom, poklopac udara o betonsku ivicu spomenika, toliko jako da smo pomislili da je telo pokojnice ispalo iz sanduka, na šta je jedan od radnika, na zaprepašćenje prisutnih, glasno prokomentarisao: „E, sada je pala na dedu!“ Došlo je i do pucanja šrafa na poklopcu, što su radnici ignorisali i sanduk ostavili tako ukošen na odronuloj zemlji, na dnu rake. Odmah sam zamolio brata da prijatelje uputi u restoran gde se održava podušje, kako to ne bi gledali, a ja sam, sa nekolicinom rođaka i prijatelja ostao, pokušavši da ubedim radnike da sanduk ne može tako da ostane. Uz negodovanje izvadili su sanduk, stavili ga sa strane, jedan od njih je ušao u raku i iz nje izbacio na desetine lopata zemlje, nakon čega je sanduk opet spušten u raku u redovan, vodoravan položaj, prepričava nemio događaj sa sahrane majke, još vidno potresen Damir Petrović.

On još dodaje da je pored humke, na koju su bili nabacani venci i buketi, ostala gomila zemlje, koja nije sklonjena ni narednog dana, te da su brat i on bili prinuđeni da sami urede grob svojih roditelja onako kako treba. Ističu i da im je, bez obzira na to, uredno ispostavljen račun i za usluge koje im nisu pružene ili nisu adekvatno odrađene, kao što su pomenute spuštanje posmrtnih ostataka, zatvaranje rake i izrada humke.

- Odredbom čl. 3 Zakona o sahranjivanju i grobljima je propisano da se sahranjivanje vrši u skladu sa odgovarajućim propisima, a na način koji odgovara pijetetu prema umrlom, dostojanstvu mesta na kojem on počiva i uz poštovanje osećanja srodnika umrlog i drugih osoba koje su bile bliske sa umrlim. Odlukom o sahranjivanju i grobljima na teritroriji opštine Apatin je delatnost održavanja groblja čistim i urednim povereno JKP „Naš dom“ Apatin, što je u konkretnom slučaju potpuno izostalo, naglašava Petrović.On dodaje da je, tim povodom, u dva navarata pokušavao da dođe do direktora JKP „Naš dom“, ali nije uspeo. Primio ga je tehnički direktor koji mu je, kako kaže, rekao da je sve što može da dobije – izvinjenje, te da će se taj problem rešavati unutar firme „u smislu disciplinske odgovornosti zaposlenih“, te da je porodicu preminule zadesila „najgora kombinacija postupajućih radnika“.

Na upućenu opomenu pred tužbu, Petrovići su dobili odgovor JKP „Naš dom“, putem punomoćnika.

Uz ostalo, u odgovoru je navedeno da je učestvovanje samo dva radnika u postupku sahranjivanja „uobičajena praksa“ na apatinskom groblju:

- Uobičajena je praksa na mesnom groblju u Apatinu da dva radnika učestvuju u postupku sahranjivanja pokojnika, jer srodnici i poznanici pokojnog žele da učestvuju u tim radnjama i na taj način svojim ličnim učešćem odaju počast pokojniku koji se sahranjuje, pa otuda i razlog zašto su dvojica lica uz grobare učestvovala u postupku polaganja tela pokojnika u raku, stoji u odgovoru.

Još je detaljno i objašnjeno kako je došlo do problema sa spuštanjem sanduka u raku:

-Tip serklaža porodičnog groba je takav da izabrani sanduk ne može da prođe kroz otvor bez manevrisanja u raku, tako da je jedini način polaganja kovčega u raku da se taj postupak izvede konusno, odnosno tako što prvu u raku ulazi jedan deo kovčega, a potom drugi deo jer se samo tako kovčeg može položiti u vodoravan položaj, a postupak je uobičajen kod ove i sličnih situacija. Tom prilikom došlo je pod pritiskom težine kovečga do delimičnog odrona zemlje koja je nastala kopanjem rake u koju se kovčeg imao položiti što je i uslovilo delimično zakošivanje položenog kovčega u raki, a koja je zemlja po nalogu sina pokojnice naknadno izvađena a potom je kovčeg ponovo položen u vodoravan položaj i raku, stoji u odgovoru punomoćnika „Našeg doma“.

U odgovoru se (primereno ili ne) našla i opaska na račun radnika na groblju, odnosno nivoa njihovog obrazovanja i ophođenja, čime se (valjda) pokušavalo opravdati njihovo ponašanje.

- Nivo obrazovanja pojedinca uslovljava njegovo ponašanje, tako da je način međusobnog ophođenja grobara između sebe takav kakav je za njih međusobno prihvatljiv, bez namere da takvim svojim međusobnim ophođenjem oni vređaju ma koje treće lice, pa se i ne može očekivati da lica koja su visokoobrazovana i sa manirima te poslove obavljaju, navedeno je u odgovoru JKP „Naš dom“, uz zaključak da za zahtev za isplatu štete, nema osnova.

Nakon ovog odgovora braća Petrović su odlučili da protiv JKP „Naš dom“ podnesu tužbu i pravdu potraže na sudu.

Apatinske novine