VUČIĆ: Srbi trpe oblik etničkog čišćenja 

- Zatražio sam sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a jer, u skladu sa Rezolucijom 1244, koja je u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, NATO snosi odgovornost za bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Tražio sam od Jensa sastanak, za koga smatram da je poštena osoba i uvek je otvoren da sasluša i razmotri srpske stavove - otkrio je predsednik Vučić za The Pavlovic Today.

Predsednik je kazao da je tražio sastanak kako bi Stoltenbergu skrenuo pažnju na skoro nemoguć opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.

- Oni trpe direktan fizički pritisak i druge oblike prinude, što neminovno rezultira smanjenjem srpskog stanovništva. To predstavlja oblik etničkog čišćenja koje se dešava u zoru 21. veka. Zamolio bih NATO da ispuni svoju dužnost u skladu sa Rezolucijom 1244 pre nego što pređemo na sastanak Saveta bezbednosti UN, gde ćemo izneti činjenične informacije o trenutnoj situaciji. Od početka ove godine, sedam Srba je ranjeno u napadima Albanaca, često uključujući zvanične albanske formacije poput policajaca ili pripadnika takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga. Protiv odgovornih lica za krivična dela protiv Srba se ne vode sudski postupci i nema ni istrage. Da ne govorim, Srbi se samovoljno hapse isključivo radi sprovođenja politike etničkog čišćenja, po nečijem hiru. Politički lideri Srba na severu Kosova i Metohije meta su za eliminaciju samo zato što se ne slažu sa Kurtijevim režimom - naveo je on.

Albanske provokacije nastavljaće se iz dana u dan, ističe predsednik.

- Kristalno je jasno da Kurti neće menjati svoju politiku, zbog čega je sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a ključan. NATO mora da stane na kraj svim ovim provokacijama - kazao je Vučić.

Upitan da li je imao priliku da razgovara sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i predsednikom Džozefom Bajdenom o situaciji na terenu i izazovima sa kojima se suočava srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije, predsednik Vučić se osvrnuo na razgovore koji su u toku sa članovima Bajdenove administracije.

- Nedavno sam imao telefonski razgovor sa Blinkenom. Razgovarao sam sa mnogim zvaničnicima američkog establišmenta koji nadgledaju Kosovo i Metohiju i odgovorni su za stabilnost regiona, uključujući Džona Finera, Šolea i Eskobara, Međutim, mi smo u teškoj poziciji jer koliko god da smo konstruktivni i odgovorni, uvek se nađemo kao oni koji im nisu miljenici, jer se ne slažemo sa nezavisnošću tzv. Kosova. Ma koliko neki politički akteri na Kosovu (i Metohiji) nepoštovali Ameriku i delovali protivno američkim vitalnim interesima, nažalost, ponekad nam se čini da će uvek imati podršku SAD- rekao je Vučić.

Srpski lider je istakao da je prioritet u krizi negovanje bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Državama.

- Za nas je važno da razgovaramo sa Amerikom, jer želimo da imamo bolje odnose sa Sjedinjenim Državama. Od ključnog je značaja da nastavimo da razvijamo naše odnose sa Amerikom u pozitivnom pravcu. To zahteva da budemo odgovorni prema Kosovu i Metohiji, ali i da SAD češće slušaju i žele da čuju srpski stav i perspektivu - rekao je Vučić.

O Kurtiju i demokratiji u tzv. Kosovu

Za lidera albanskih separatista sa Kosova i Metohije Aljbina Kurtija, Vučić kaže da on drži predavanja o demokratiji, ne samo Srbiji nego svima.

- Ne radi se samo o tuči u Parlamentu. Zamislite demokratiju u kojoj pucate na pripadnike nacionalne manjine — iz njegove perspektive, a ne iz naše — i nikakva istraga se ne pokreće dok ta dela čine vaše "institucije". Govorite o demokratiji? Govorite o poštovanju ljudskih prava? Mislim na brojne slučajeve gde je vaš parlament često poremećen dimnim bombama, suzavcem, tučom pesnicama i mnogim drugim. Ali ovo ne samo da odražava ličnu nepristojnost, već i naglašava nedostatak pristojnosti vlade. To pokazuje nečiji neuspeh da shvati da se ne može na takav način ponašati prema onima za koje smatraju da pripadaju drugim nacijama. Umesto da traži načine i sredstva za rešavanje zajedničkih izazova sa kojima se svi suočavamo, Kurti je sklon stvaranju sukoba, provociranju, pa čak i, ne daj Bože, podsticanju na rat - rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

To su stvari koje treba zaustaviti, istakao je predsednik Srbije

- I čini mi se da sve veći broj ljudi u međunarodnoj zajednici to prepoznaje. Da budemo jasni, ja nisam od onih koji će se upuštati u igru okrivljavanja sa Aljbinom Kurtijem - naglasio je on, ističući da odgovorna politika „ima mnogo veći značaj od upuštanja u takve besmislene političke igre“.

Kaže da ako prikazana slika Pinokija dovede do toga da se ona pocepa i pribegne udarcima sa obe strane - onda to dovoljno govori o situaciji.

- To ukazuje da vaša demokratija nije zaista na visokom nivou kojim se hvalite. Možda bi bilo korisnije da se koncentrišu na poboljšanje tog aspekta umesto da drže predavanja drugima - rekao je Vučić.

Na pitanje da proceni zašto je Kurti voljan da u suštini nanese sam sebi štetu upotrebom sile i ne slušanjem saveta SAD, predsednik Vučić je ponudio svoju analizu.

- Iz perspektive odgovornosti, kada vodite lokalnu zajednicu, opštinu, a kamoli pokrajinu ili državu, morate se ponašati odgovorno i racionalno. Međutim, na osnovu svega što ste naveli, evidentno je da se neko ne ponaša racionalno. Najizazovnije je nositi se sa pojedincima koji se ne ponašaju racionalno i imaju ciljeve koji prevazilaze uobičajene i prepoznatljive. Očekivali biste da je Kurtijev cilj da sarađuje sa onima koji su stvorili, kako kažu, "Kosovo", da sa njima ima najbolje i najbliže odnose, u kojima mora da shvati da je njihova uloga minimalna, a da oni koji su to uradili, pre svega Sjedinjene Američke Države, moraju da imaju najveće poštovanje. Ali, Kurti ne želi da to razmatra iz te perspektive, njega zanima sopstvena uloga. Njega ne zanima mir, ne zanima ga čak ni šta Sjedinjene Američke Države misle o njemu- ocenio je on.

Vučić je objasnio da ono za šta je Aljbin Kurti zainteresovan jeste da bude „naslednik” Envera Hodže, lidera Albanije od 1944. i Adema Demaćija.

- Kurti želi da bude taj koji ulazi u sukob sa Srbijom jer mu to nedostaje u biografiji, da bude neko ko može da kaže:„Evo me, ratni vođa“, ne samo Tači ili bilo ko drugi. U takvim uslovima, kada neko ima tako iracionalan pristup, potpuno ga je nemoguće angažovati na racionalan, inteligentan i mudar način. I zato ni Amerikancima nije lako da razgovaraju sa njim - rekao je Vučić.

Bivši predsednik Bil Klinton nedavno se našao u Tirani, glavnom gradu Albanije odakle je poručio Kurtiju da prestane sa glupstoma. Reperkusije Klintonove izjave bile su, kao i uvek, dalekosežne. Na pitanje da to prokomentariše, predsednik Vučić je pomenuo brzo razvijajuće teorije zavere koje preplavljuju društvene medije kao odgovor na Klintonovu poruku Kurtiju.

- Ne znam da li ste primetili šta se dogodilo posle. Došlo je do navale botova i trolova na društvenim mrežama, a kvazi zvaničnici i Kurtijevi saradnici optužuju Bila Klintona da je primao novac od Edija Rame da bi kritikovao Kurtija. To je kao nešto iz naučne fantastike; ne možete ni da komentarišete. Sve što mogu da kažem je da je time samo potvrdio ono što svi drugi govore o njemu - rekao je u neverici Vučić.

Na pitanje da li je Edi Rama išta pominjao o izjavi Klintona tokom državne posete Beogradu, Vučić je izneo manje poznat detalj, ne iznoseći opširnije detalje.

- Edi Rama je spomenuo da je očigledno šta svi misle. Ne želim da se mešam u albanske sporove, ali da, obavešten sam kako je protekla poseta Bila Klintona Albaniji - otkrio je Vučić.

Srpski predsednik je izrazio spremnost da nastavi dijalog sa Kurtijem pred EU. Ali pitanje je da li je Kurti otišao predaleko.

- Verujem da jeste i biće mu teško da preokrene kurs. Unutrašnji problemi i tenzije su eskalirali, a parlamentarna tenzija se pripisuje Besniku Bislimiju - odgovorio je predsednik Vučić.

Vučić je rekao da na Kurtijev pristup dijalogu Beograda i Prištine gleda kao na puki pokušaj da „kupi vreme i zaštiti sopstvenu moć” bez istinskog interesa za rešavanje osnovnih pitanja. Prema Vučićevoj oceni, to najbolje ilustruje odbijanje Aljbina Kurtija da formira Zajednicu srpskih opština.

- Najvažnije što želim da vam kažem je da Kurti jednostavno ni pod kojim uslovima ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, i samo će izmišljati sve moguće razloge zašto to neće učiniti. Sve ostale stvari su samo politički manevri i formalnosti - najavio je Vučiću.

Vučić je sugerisao da Kurtijevo oklevanje da primeni dogovor o ZSO proizilazi iz njegove želje da oblikuje svoje političko nasleđe na način koji podseća na Envera Hodžu, prikazujući sebe kao „žrtvu“ i „velikomučenika“. Prema rečima predsednika Vučića, ovakav pristup vodi u ćorsokak bez ikakvog pomaka.

Vučić kaže da će sa Stoltenbergom razgovarati o Kurtijevoj izjavi da je tzv. kosovska policija naslednik terorističke OVK, a pravna je činjenica da su OVK i sve grupe koje su iz nje nastale zabranjene Rezolucijom 1244 UN.

- Postoji nešto opasnije u osnovi svega ovoga. Vrlo mali broj ljudi želi da ukaže na to. I o tome ćemo razgovarati sa Jensom Stoltenbergom. Ako je kosovska policija naslednik OVK, onda je pravna činjenica da je OVK i sve grupe koje su iz nje nastale zabranjene Rezolucijom 1244 UN. Pa sada pitamo, čekajte, da li dozvoljavate sve to? Da li vi zapravo želite da OVK bude produžetak kosovske policije? Jer, uloga KFOR-a je bila upravo da ih razoruža: i OVK i srpska vojska da napuste Kosovo i Metohiju. Dakle, sada se postavlja pitanje: šta je poenta onoga što Kurti govori? Za šta priprema sve ove ljude? Šta hoće celom ovom pričom? Šta je poenta? Osim toga što je sve potpuno protivzakonito. Zato se bojim da on sprema mnogo opasnije stvari i pokušava da kaže ljudima da se spremaju za sukobe koje samo on želi da vidi i samo on želi da inicira. Mi želimo mir, a ono što on govori ukazuje da on želi sukob i ništa drugo - ukazao je predsednik Vučić.

Predsednik je dodao da to nije nešto što se može shvatiti olako.

- Zato sam toliko zabrinut - rekao je Vučić.

Nakon pritisaka sa zapada, premijer Kurti se nije opredelio za potpuno povlačenje tzv. kosovske policije iz opština sa severa Kosova i Metohije, već za smanjenje njenog prisustva za svega 25%. Predsednik Vučić je taj potez okarakterisao kao „besmislenu političku igru” jer u Briselu „ne mogu da ga nateraju na bilo šta”. Vučić smatra da je smanjenje snaga od 25 odsto, koje ima malo vidljivog uticaja na terenu, smišljeno da od Srbije traži „ponovo nešto ozbiljno“ da uradi zauzvrat.

Upitan da kvantifikuje procenat tzv. kosovskih policajaca koji će biti smanjen, predsednik Vučić je odgovorio:

- Imaju 40 u opštinama, sa smanjenjem će imati 30. Na severu Kosova i Metohije trenutno imaju oko 600, a smanjiće ih na 450. Nema promene, ništa. Ko će to kontrolisati, ko će to nadgledati? Ne razumem - naveo je on.

Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin rekao je da smanjenje od 25 odsto „nije dovoljno” i da je to samo prvi korak.

- Ako ljudi žele da budu fer, onda im je sve kristalno jasno. Ako ne, besmisleno je. Ovo povlačenje od 25 odsto ništa ne znači. Jasno je da ovaj čovek Kurti ne želi ništa da uradi. Kada ovo predstavljate kao korak napred, onda ne znam šta se smatra korakom unazad - rekao je Vučić.

Vučić je pružio uvid u dešavanja iza kulisa povodom puštanja na slobodu trojice pripadnika tzv. kosovske policije (da se brane sa slobode).

- Naši državni organi su doneli tu odluku, ali u političkom smislu, ako me pitate da li smo pažljivo slušali i poštovali reči Viktora Orbana, onda svakako da - potvrdio je predsednik Vučić.

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron, kako je potvrdio predsednik Srbije Vučić, osmislili su plan za rešavanje pitanja albanskih gradonačelnika izabranih bez legitimiteta.

- Trebalo je, prema planu Šolca i Makrona, na osnovu onoga što smo čuli u Kišinjevu, da ti ljudi Šgradonačelnici etnički Albanci izabrani sa 3,4 odsto podnesu ostavke. Kurti je odbio da podnesu ostavke. Sada traže od nas da tražimo izbore, ali naši ljudi nisu hteli da učestvuju na izborima jer on ŠKurtiĆ nije formirao Zajednicu srpskih opština. Na kraju, Srbi uvek budu pod velikim pritiskom, jer Srbi uvek žele da biraju mir, a Kurti hoće da provocira da mira nema. I to je suština. Sve vreme smo zaglavljeni između čekića i nakovnja, jer Kurti jednostavno želi da potkopa mir, da ga učini neodrživim jer mu je tu najudobnije i očigledno je da mu je to cilj. Moramo se tome suprotstaviti i pokušati da očuvamo mir i racionalnim argumentima objasnimo našim partnerima na Zapadu o čemu se tu radi - otkrio je Vučić.

Predsednik otvoreno kaže da ne vidi formulu za izlazak iz krize na Kosovu i Metohiji.

- Mogao bih da vam pričam bajke, ali nisam ljubitelj bajki, voleo sam ih do svoje pete ili šeste godine. Ali za mene je važno da se razgovara i da neko shvati da će nas, ako ne budemo odgovorni i ozbiljni, ovaj čovek Kurti uvesti u sukob - upozorio je predsednik Vučić.

Napomenuo je da se sada svi pretvaraju jer se ništa ne dešava, dok ispod površine, nestabilna situacija tinja.

- Sada je mirno, danas je mirno. Sutra, kada ponovo počne da hapsi ljude, nikada više neće biti mirno- Želim da vam kažem, jednostavno moramo da pokušamo da objasnimo nekome da ne može da se ponaša onako kako se ponaša. I taj neko pokušava da ih dovede u sfere racionalnog i, izvinite što koristim tu reč, normalnog ponašanja - izjavi o je predsednik

Kaže da je jasno da novi albanski "gradonačelnici" nemaju legitimitet.

- Oni ga nemaju, i svima je jasno da ga nemaju, ali kako je rekao Eskobar, zahvaljujući svojoj političkoj moći, neko ko ima 3 odsto može biti legitiman. Zamislite da neko u Srbiji dobije 3 odsto glasova i kaže „Ja ću vladati, hapsiću, tući i sve ostalo.“ Pa slušajte, bili bismo na svim crnim listama sveta. Ali u ovom slučaju je to dozvoljeno - kazao je on i upozorio na "igre rečima" i na politiku "dvostrukih aršina".

Kaže da diskusuje sa Kurtijem u Briselu ponekad i ne liče na razgovore, već često liče na dugačke monologe.

- Povremeno liče na mesto gde se komunikacija odvija na mnogo grublji način nego u okruženju koje pogoduje konstruktivnom, svrsishodnom i ozbiljnom dijalogu. A ako je Lajčak rekao da je teško, rekao bih da je mnogo teže i često opterećujuće. To je najbolja definicija - rekao je Vučić.

Kaže da je Bajden 2016. ostavio dobar utisak na njega.

- Ugostio sam predsednika Bajdena 2016. kao premijer i ostavio je veoma dobar utisak na mene. Reč je o izuzetno dobro pripremljenoj ličnosti. Ne verujem da ću ponovo imati tu priliku, ali bila bi mi velika čast i voleo bih da ga ugostim u Beogradu i Srbiji - rekao je predsednik Srbije.

Gledajući u budućnost srpsko-američkih odnosa, Vučić je istakao ulogu srpskih iseljenika u jačanju veza između dve zemlje. On je priznao da je globalizacija vremenske i prostorne razlike učinila beznačajnim i istakao značaj ovih veza sa dijasporom.

- Globalizacija je proces koji apsolutno dominira. Stoga su ove veze sa dijasporom danas, čak i ako država ništa ne uradi, mnogo jače, mnogo važnije i mnogo značajnije nego što su ikada bile. Zahvalan sam svakom Srbinu i svakom građaninu Srbije koji je američki državljanin ili državljanin SAD srpskog porekla, koji voli Srbiju. Danas svaka pozitivna reč nosi veliki značaj - istakao je Vučić.

- Bio sam iznenađen jer sam očekivao da budemo na drugom mestu, da budem iskren. Ovo je velika pobeda i velika radost. Nadam se i verujem da ćemo uspeti da budemo najbolji mogući domaćini i da ostavimo utisak na ceo svet. Izgradnjom objekata, organizacijom i gostoprimstvom da bismo bili pravi domaćin - rekao je on.

Vučić je istakao potrebu da se Srbija razvija u skladu sa demokratskim principima i poštuje prava svih manjina u zemlji.

- Verujem da ćemo uspeti da izgradimo i unapredimo našu zemlju u naredne četiri godine, tek toliko da budemo ponosni na svoja dostignuća u raznim oblastima pred celim svetom - kazao je on.

(Kurir.rs/Novosti, The Pavlovic Today)