PROIZVODNJA BOSTANA NA 100 HEKTARA Ašanja kod Pećinaca je balkanska prestonica lubenica, NA POLJIMA I INDIJCI

Sve do ove sedmice bostana je na pijacama i u radnjama bilo iz uvoza, a tek od pre nekoliko dana krenula je domaća sezona lubenica.

Ašanja, Đurđevo, Kovilj, Platičevo, Deronje, sela su čiji se zemljoradnici bave bostanom, ali pretežno na površinama u proseku oko dva hektara.

Blanuša je jedini na Balkanu, a i širem području koji bostan seje na velikim površinama pa, kako kaže, ima ponuda da lubenice prodaje na inotržištima. Uprkos tome, svega deset do 15 odsto od ukupne proizvodnje završi kod stranih kupaca jer najveći deo plasira na domaće tržište.

Pod budnim okom agronoma sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, svake godine zasniva proizvodnju sledeći zahteve velikih trgovačkih lanaca.

- Agronomi su gotovo svakodnevno u ataru i nadgledaju proizvodnju jer veliki marketi, između ostalog, zahtevaju da lubenica ne budu teža od deset do 12 kilograma, premda su one najveće i najslađe - kaže Goran Blanuša za „Dnevnik”.

Po njegovim rečima, sezona lubenica je mogla da bude i bolja, pošto su česte kiše tokom proleća oštetile koru na bostanu, ali bez obzira na to, lubenice su slatke i krupne. - Rod je, za sada, dobar, premda strepimo od velikih vrućina posle kojih može da usledi led i pokvari sve do sada uloženo. A ulog je veliki, treba oko 5.000 evra po hektaru i mukotrpan rad koji novac ne može da nadoknadi, jer kada sezona krene, na velikim vrućinama treba biti svakodnevno na polju i nadgledati celokupan posao od ubiranja plovoda do isporuke lubenica.

Blanuša kaže da svakodnevno ima radnike na njivi i prema zahtevima velikih trgovaca isporučuje tražene količine. - Radnika imamo jer preko Agencija za zapošljavanje dolaze nam sa strane. Trenutno su tu sezonci iz Indije a uskoro treba desetak njih da stigne iz Uzbekistana. Blanuša posebno hvali radnike iz Uzbekistana, za koje kaže da su vredni i požrtvovani.

Ovog leta lubenice će biti tražene jer u zemljama EU ih nema dovoljno, pošto su zbog velike vrućine izgorele. Zato na domaćem tržištu neće biti uvoznih, čije su cene niže u odnosu na domaće.

- Poljoprivrednici koji nemaju velike površine pod lubenicama biće spokojni jer im uvoznici neće obarati cenu koštanja i kvariti računicu zbog velikog uloga - ističe Blanuša.

On očekuje da će ova godina biti dobra za manje proizvođače i doprineti da i dogodine poseju bostan, pošto se ova proizvodnja iz godine u godinu umanjuje.

Dobro je, ističe, što može da obezbedi radnu snagu u dalekim zemljama i ima sigurne kupce jer su to glavni uslovi zbog kojih svake godine se bavim lubenicama - ističe Blanuša. - Ne zavisim od nakupaca i ne strepim gde ću rod da prodam, već svaku sezonu unapred ugovaram - ističe Blanuša i kaže da će lubenica imati sve do kraja septembra.

U pogledu cene naveliko napominje da nema zamerke, kreću se od 50 do 60 dinara, a to što u marketima kilogram košta 45 i 50 dinara određuju trgovački lanci sledeći svoje intgerese - naglašava Blauša.

Z. Delić