NINA BADRIĆ otvorila DUŠU: Mlađoj sebi LUPILA BIH ŠAMAR
Pevačica Nina Badrić gotovo tri decenije uspeva da kroz svoje pesme, obojene najsnažnijim i iskrenim emocijama, poveže publiku širom regiona, a snažnim glasom premosti svaki jaz među njima i otopi srca čak i onih najtvrđih „stena”.
Kroz svoju „malu bajku punu osmjeha”, kako kaže stih njene pesme „Moje oči pune ljubavi”, vodila je publiku na krilima romantike i na zatvaranju trećeg Banja Luka Festa, na kojem je nastupala sa kolegom Petrom Grašom. Njih dvoje iste večeri koja je pretvorena u pravu pop simfoniju u gradu na Vrbasu, uz obilje dobrog zvuka, strasti i romantike, premijerno su izveli duet „Nemoj”, na koji je publika dugo čekala. Kako je za Dnevnik Nina Badrić rekla, ona i Petar stari su znanci i dobro uigrana ekipa, koja se druži dugi niz godina.
– Nastupali smo mnogo puta zajedno. Imali smo i zajedničku turneju po Americi i Kanadi, a sada imamo i novi duet - pesmu „Nemoj” i zbog toga smo oboje uzbuđeni – istakla je Nina Badrić na početku našeg razgovora.
Zašto se toliko dugo čekalo na vaš duet?
– Sve dobre stvari se čekaju dugo. Bar tako mislim. Bez obzira na to što smo prijatelji odavno, trebalo je da se dogodi prava pesma. Nije lako napisati duet za nas dvoje. Svako ima svoju karijeru, svako je uspešan u tome što radi i sad, teško je ođednom smisliti pesmu koja će u pravom trenutku biti dobra i njemu i meni. Ali, evo, Tonči i Vjekoslava Huljić su pogodili. Po mom mišljenju napisali su lepu, zrelu i veliku pesmu koja govori o prolaznosti života. Vjekoslava Huljić je to na jedan tako lep način opisala sa srećnim krajem. To mi se najviše svidelo - što ima srećan kraj (smeh).
U toj pesmi kažete: „Voljela bih biti mlađa verzija sebe pa da mogu znati je l` mi mjesto kraj tebe”. Kada bi vam neko dao nakratko priliku da budete mlađa verzija sebe, ali sa današnjim iskustvom, šta biste voleli da znate?
– Eh (smeh). To je vrlo zeznut stih. Upravo taj stih govori o prolaznosti života. Tako brzo ovaj život leti, a tako se nespretno izražavamo po pitanju ljubavi, prijateljstva, odnosa i bilo čega drugog. Da mogu biti mlađa verzija sebe prvoj bih sebi lupila šamar (smeh), a onda bih bila toliko sigurna u sebe. Izbacila bih svaku moguću nesigurnost, koju mlade godine nose. Kad sam bila mlada bila sam izuzetno nesigurna, što me je i odvojilo od mnogo nekih divnih stvari koje su mi bile ponuđene i divnih ljudi. Samo tu nesigurnost bih volela da promenim. S godinama i sa zrelošću postaješ sve sigurniji. Evo, mlađa verzija sebe volela bi da je sigurna kao ova starija verzija Nine (smeh).
Da li je i duet sa Petrom Grašom poseban možda zato što je došao baš sa tom zrelošću?
– Čini se da imam dosta dueta, ali nemam. Imam pravih dueta! Sa Hari Mata Harijem otpevala sam „Ne mogu ti reći šta je tuga”, sa Dinom Merlinom „Ti si mene”, sa Masimom „Stranac u noći”, sa Mirzom Šoljaninom „Duše su se srele”, a sa Željkom Vasićem „Lozinku za raj”. To su sve velike pesme i svi ti dueti pokazali su se kao dobri i to su sve pesme koje su ostale. Najvažnije je da su to dobre pesme. Više-manje pevači, ali bitno je da ta dobra pesma spoji dvoje ljudi. Ova je posebna jer se Grašo i ja, uistinu, znamo sto godina i prijatelji smo dugo. Znamo se u dušu. Nama je bilo teško snimati spot jer smo se smejali non-stop. Darko Drinovac, koji je režirao spot je rekao: „Hoćete li se vas dvoje uozbiljiti da možemo bar jedan ljubavni kadar opaliti ili ćemo se ovako kliberiti do jutra”? (smeh). Možda ću jednom i objaviti kadrove iza kulisa snimanja (smeh).
Pevačica Nina Badrić obećala nam je da će uskoro pripremiti i nove pesme, ali nakon odmora tokom leta, kojem se veoma raduje.
– Čekaju nas nove pesme, a ovo leto ćemo ipak malo odmarati imali smo jak tempo. Ovog leta sam dala bendu godišnji (smeh), ali nastavljamo krajem avgusta. Mi ćemo se, po uzoru na Olivera Dragojevića, baškariti na moru, odmarati, kupati se i sunčati, ali smo zaslužili jedan veliki i dug odmor, a onda krećemo u snimanje novih pesama i organizaciju novih koncerata – kazala nam je pop pevačica za kraj razgovora.
Fanovi su vam na koncertu u Đakovu pevali rođendansku pesmu uglas, a dobili ste i tortu iznenađenja. Da li vam je draži jedan takav gest onih koji vas vole ili da napunite deset zagrebačkih Arena dan za danom? Je l' to kruna uspeha?
– Ovo prvo što ste rekli. Jeste. Kruna uspeha je kada te ljudi vole i poštuju. Kruna uspeha je i kada zadržiš zdravu i mirnu glavu u ovom poslu koji nije nimalo lagan, pogotovo za jednu ženu. Najveća kruna uspeha je kada te publika traži 30 godina. Dokle god oni budu hteli da pevam i dokle god me zdravlje služi dotle ću i ja biti tu. Nema druge formule. E, sad, zašto je to tako ne znam, možda da pitate neke psihologe i psihijatre (smeh), ali mislim da im sve ove godine nudim neke lepe i dobre pesme koje su oni učinili da traju. Evo, 90 odsto pesama koje pevam na koncertima nastale su 90-ih godina kada mnogi od njih u publici nisu ni rođeni.
Kolika je čast kada znate da mnogi biraju upravo vaše pesme za prvi ples, npr. „Dani i godine” i da li je to posebna satisfakcija za jednog umetnika?
– Naravno da jeste, a sad bi Grašo rekao: „Ma nije tako, moju pesmu „Moje zlato” traže više” (smeh). Mrtva je trka između nas dvoje (smeh). Prekrasno je kada ljudi za svoj najvažniji dan odaberu baš tvoju pesmu za prvi ples, a ja sam i koautor te pesme. To je najvažniji dan, kao i odabir partnera, što ja tek sad znam (smeh), da sam pre znala, to bi bio taj šamar o kojem sam pričala (smeh).
Vladimir Bijelić
