Sećate li se Sofronija Leghorna? Njegovo ime nosi jedna domaća životinja, evo po čemu se razlikuje od drugih

Saseks kokoške su takođe popularne u Srbiji. Ova vrsta je srednje veličine, prilagodljiva različitim uslovima i karakteriše je dobra proizvodnja jaja.  Leghorn kokoške su cenjene zbog svoje visoke proizvodnje jaja. One su manje veličine, vitke i često imaju belo perje. Brama kokoške su velike i takođe se mogu naći u Srbiji. Karakteriše ih impresivna veličina, puno perja i pernate noge.

Sve ove vrste kokošaka se često uzgajaju u Srbiji zbog svoje prilagodljivosti klimatskim uslovima, otpornosti i produktivnosti. Međutim, postoje i druge vrste kokošaka koje se mogu gajiti u zavisnosti od ciljeva uzgajivača, kao što su Araukane, Marans, Rod Ajlend Red, Nju Hempšir.

Obično mislimo da domaće kokoške mogu da žive između 5 i 10 godina. Međutim, proizvodna efikasnost u pogledu polaganja jaja opada nakon nekoliko godina, pa se često zamene novim, mlađim kokoškama. Leghorn kokoške, koje su poznate po visokoj proizvodnji jaja, obično imaju nešto kraći životni vek. U proseku, mogu živeti između 5 i 8 godina. Za razliku od njih Saseks kokoške, poznate po izdržljivosti, mogu da žive između 6 i 8 godina, ili čak duže, uz odgovarajuću negu.

Ima li razlike u proizvodnji jaja?

Da, domaće kokoške su obično vrlo produktivne u proizvodnji jaja. U proseku, jedna domaća kokoška može da snese između 4 i 7 jaja nedeljno, što bi ukupno iznosilo otprilike 16-28 jaja mesečno. Leghorn kokoške mogu da nose 5-7 jaja nedeljno, odnosno, 20-28 jaja mesečno. I Saseks kokoške imaju dobru proizvodnju jaja. U proseku, jedna Saseks kokoška može da nosi između 4 i 6 jaja nedeljno, ili oko 16-24 jaja mesečno.

Različite kokoške daju i različita jaja, i to po obliku, veličini, pa čak i po ukusu.

Oblik jaja može varirati između vrsta kokošaka. Neke vrste mogu proizvoditi jaja sa zaobljenim vrhom, dok druge vrste proizvode jaja s oštrim vrhom. Na primer, Leghorn kokoške obično polažu jaja s oštrim vrhom, dok Saseks kokoške proizvode jaja sa zaobljenim vrhom.

Veličina jaja takođe može varirati između vrsta. Neki genetički tipovi kokošaka su selektovani za veću veličinu jaja, dok drugi imaju manje jaja. Na primer, kokoške Brama mogu proizvesti veća jaja u poređenju s manjim rasama, kao što su Leghorn kokoške.

Boja ljuske jajeta takođe može se razlikovati među različitim vrstama kokošaka. U zavisnosti od genetike pasmine, jaja mogu imati belu, smeđu, plavu ili čak zelenu nijansu ljuske. Iako ukus jaja uglavnom zavisi od ishrane kokošaka, neke vrste kokošaka mogu da proizvedu jaja sa blago različitim ukusom. Na primer, neki ljudi tvrde da jaja od kokošaka koje se slobodno kreću ili pasu na pašnjaku imaju intenzivniji ukus u odnosu na jaja industrijski gajenih kokošaka. A od načina ishrane zavisi i boja žumanceta. Kokoške koje pasu travu nose jaja sa žućim žumancetom od onih „industrijskih“.

I. Radoičić