U NOVOSADSKOM „PALETA PROSTORU” IZLOŽBA RADOVA DEVET AUTORA Kružok u Paleti

Naslovom izražena vodeća ideja izložbe ukazuje na manji krug ljudi povezanih istom delatnošću, odnosno malu grupu okupljenu oko zajedničkog cilja. Takav koncept kao i sam odabir naziva „Kružok“ može delovati neobično na prvi pogled dobronamernog posmatrača koji pred sobom vidi 9 različitih autorskih poetika i svu širinu motivskog repertoara koja otud dolazi.

Sa jedne strane, pred posmatračem su tri akvarela Dušana Đukića koji predstavlja tri živopisne glavice kupusa kao svojevrsni povod za okretanje ka čoveku (sebi) i zapitanost – Kako prepoznati futoški kupus? Tehnikom akvarela se izrazio i Uroš Mirić dva puta predstavljajući Goliju na način blizak impresionističkom svetlosnom senzibilitetu u pokušaju potpunog saživljavanja sa prirodom. Na neodvojivost čoveka i prirode ukazuju fotografije Jelene Čejović Vukčević koja već kroz naslove Tu mi je duša ostala, Zapetljano i Živimo trenutak, uvodi posmatrača u svoju veštu metaforizaciju ljudskih emocija kadrovima iz primorskih pejzaža. Jovana Milenković  kroz prikaz prirode istražuje otuđenost najprisutniju u utisku potpune tišine koja dominira kompozicijom Sokolovim okom gde su antropomorfne figure zaustavljene – kao zamrznute na stenovitom pejzažu koji, poput otuđenosti u savremenom trnutku, ostavlja utisak apsolutne, hladne dominacije.

Sa druge strane je grupa radova na kojima čovek deluje nešto direktnije prisutan. Stefan Bošković je izložio tri skulpture u tehnici bojene terakote među kojima, uz Plavu pticu – sa svim značenjima koje ona može nositi, predstavlja i jedan primordijalni Plavi portret kao i asocijativno snažnog i hrabrog Boksera. Motiv boksera prisutan je na bakropisima Mine Đurović – tri grafike fokusirane na dešavanja u ringu, pod identičnim naslovom Večeras je na TV-u američki film koji u šaljivoj noti referira na popularnu kulturu. U duhu komičnog komenara i poigravanja sa odnosom vizuelnih i jezičkih kodova je digitalni print Snežane Mijić Tatini sinovi, kojem je pridružila Ruke – kompoziciju kružnog oblika kroz koju, poput mikroskopskog uzorka, prikazuje preponske delove dva tela, ne prelazeći granicu otkrivanja najintimnijih delova. Uz dva tela su Ruke – veoma blizu jedna drugoj, tako da posmatrača drže u zapitanosti – hoće li se svakog časa dodirnuti? Ili će ostati zauvek okrenute svaka ka svom telu? Na ovu dilemu lepo se nadovezuje rad Lidije Martinović – Apokalipsa juče istražujući polje emocija, ličnih ljudskih doživljaja i iskustava kroz igru akrilnih i pastelnih tonova na crnoj pozadini, koji poput talasa rastapaju ili spiraju određenost predmetnog sveta. Za potrebe ovog kratkog uvodnog teksta, „Kružok“ se „zatvara“ grafikama Sonje Knežić.

Dve litografije koje predstavljaju apstraktne forme, i u oba slučaja Bez naziva, pružaju mogućnost i potencijal istovremenog sakupljanja (ili rasipanja) u sebi različitih misaonih tokova, emocijama podstaknutih preispitivanja i saživljavanja sa prirodom. Otud, po sagledavanju svih 20 izloženih radova i upoznavanju sa biografijama svih devet autora, posmatrač može doći do zaključka da iza naslova „Kružok“ stoji generacijska povezanost autora što je bila osnova za razradu ideje tematske multipolarnosti pojedinačnih interesovanja koja se tiču ličnih zapažanja u prirodi i u društvu.

        Aleksandra Čelovski