Prof. dr Sanja Podunavac-Kuzmanović: Mlade naučnice su temelj budućnosti srske privrede

Po rečima Sanje Podunavac-Kuzmanović, profesorice na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu i predsednice SRNE, udruženje postoji više od godinu dana; broji 125 članica, a cilj je da uspostavljanje saradnje nauke i privrede i osnaživanje i naučnica i preduzetnica. 

- S dve studentkinje, a danas koleginice s Tehnološkog fakulteta, rešila sam da okupim sve koji žele da doprinesu promociji i popularizaciji nauke uz jačanje odnosa između žena i devojaka u nauci i prosveti, kroz umrežavanje na različitim nivoima, a posebno kroz razvijanje ženske solidarnosti  – objašnjava prof. dr Podunavac-Kuzmanović. -  Sa ponosom  mogu da kažem da smo uspele da povežemo različite generacije kako bi uz razmenu iskustava i znanja doprinele premošćavanju generacijskog jaza. Jedan od naših ciljeva  je da stvaramo mrežu uspešnih naučnica koje će svoja znanja i iskustva preneti mlađim koleginicama, istraživačicama, studentkinjama, učenicama jer je to jako važno pošto je mladima  potrebno da imaju uzor. Naša želja je da devojčice budu zagledane u naučnice, a dečaci u naučnike.

Nedostatak nastavnog i praktičnog kurikuluma iz oblasti preduzetništva na akademskom nivou je samo jedan od segmenata na kome je potrebno raditi u budućnosti, a u cilju podsticanja preduzetničke kulture potrebno je uvođenje osnova preduzetničkog načina razmišljanja i na ranijim nivoima obrazovanja -  Udruženje naučnica Srbije SRNA planira da u budućnosti organizuje obuke za sticanje dodatnih veština naučnica nephodnih za dublju saradnju sa privredom ili ulazak u preduzetništvo.

Veliki deo energije ovog udruženja usmeren je ka jačanju ženskog preduzetništva, a kako naša sagovornica kaže, potrebno je da se i nauka i preduzetništvo, pa naravno i žensko, bolje povezežu u korist svih.

- Nasuprot zaključku koji se može izvesti iz činjenice da je u našoj zemlji samo tri odsto inovacija realizovano u saradnji privatnog sektora i akademskih institucija, odnosno da fokus naučnih istraživanja nije na njihovoj praktičnoj primenljivosti, veliki broj naših naučnica i naučnika u okviru multidisciplinarnih istraživačkih timova radi na rešavanju problema s kojima se susreće privreda, ali i rešavanju društvenih problema čija naučna rešenja mogu da nađu direktnu primenu u privrednom sektoru. U nekim od tih istraživanja učestvuju i članice našeg udruženja - razvoj inovativnih prehrambenih i farmaceutskih proizvoda, razvoj održivih tehnologija proizvodnje bioloških preparata za poljoprivredu, projektovanje zelenih rešenja za probleme upravljanja površinskim vodama i padavinama, valorizacija agroindustrijskog otpada u cilju dobijanja proizvoda sa dodatom vrednošću sa širokim spektrom primena u različitim granama industrije itd.

Po njenim rečima, jedna od dobrih praksi je uspostavljanje sistema industrijskih doktorata, čime se obezbeđuje visokostručan kadar za rad na razvojnim aktivnostima u privrednom sektoru, a sa druge strane i izvor finansiranja istraživanja za naučnoistraživačke institucije i osnova za uspostavljanje dugoročne saradnje nauke i privrede kroz transfer dela istraživača iz nauke u privredni sektor.

- Budući da je u našoj zemlji trenutno samo dva odsto istraživača angažovano u privredi, što je znatno ispod međunarodnog proseka jer je u Evropskoj uniji ovaj procenat 46 odsto, uvođenje sistema industrijskih doktorata bi bio dobar način za uspostavljanje zdrave saradnje nauke i privrede. Takođe, veliki udeo inovacija razvijenih u okviru naučno- istraživačkog rada ima tržišni potencijal koji bi mogao biti realizovan u okviru spin off kompanija, ali je ta to neophodno definisati zakonodavni  okvir, promovisati pozitivne primere i na jačati kapacitete istraživača za preduzetništvo.

D. Mlađenović