OBNOVA POSLE POŽARA: Branko Švonja ponovo ima polja lavande

Sa svakim krajem proleća i početkom leta polja u Bukovcu na severnim obroncima Fruške gore dobijaju karakterističnu ljubičastu boju jer tu lavandu uzgaja Branko Švonja, diplomirani ekonomista iz Novog Sada, kome je ova lekovita biljka i posao i hobi, a nadasve ljubav.

– Još dok sam studirao, imao sam veliku želju da otpočnem proizvodnju lavande. Tu ljubav prenela mi je majka, poreklom iz Dalmacije, prepoznatljivoj po lavandi i smilju. Istražujući lekovito bilje, odlučio sam da se njome i bavim – kaže Branko i dodaje kako lavandu trenutno uzgaja na 12 hektara fruškogorskih polja.

Fruška gora se pokazala kao odličan teren za uzgoj ove biljke. Kako se menjala klima, tako su i mediteranske biljke, između ostalog i lavanda, počele da se gaje i na ovim prostorima.

– Biljka dobro uspeva i zadovoljan sam kako prinosom, tako i kvalitetom cveta. U principu, lavandi je dobro tamo gde je dobro i voću. Poželjno je da teren bude ocedan, jer lavanda ne trpi veliku vodu, ni senku. S obzirom na to da je posađena na brdu, nema problema sa zadržavanjem suvišne vode na parceli – ističe naš sagovornik.

Branko Švonja se odlučio za to da uzgaja tri sorte ove prelepe biljke. Kaže da uzgajanje lavande nije lako, kako bi se to u prvi mah možda moglo pomisliti, kao i da traži osnovna predznanja.

– Na više parcela imam tri sorte: Lavandula x intermedia, Grosso’ i Budrovka koje su hibridne sorte, a uzgajam i prirodnu sortu Lavandula Angustifolia. Veliku borbu vodim protiv korova. Od početka proleća do kraja jeseni neophodno je da se njiva čisti. Pratim i razvoj žbunova, orezujem. Ove poslove obavljam sam. Smatram da je za uzgoj lavande potrebno obratiti pažnju na kojim parcelama saditi, kako je zaštititi od korova, prepoznati pravo vreme za berbu i kako je pravilno orezati – ispričao nam je za „Dobro jutro“.

Najpoznatiji proizvodi na bazi lavande su eterično ulje, zatim cvet lavande i hidrolat, kaže Švonja i dodaje:

– Eterično ulje koristi se na različite načine: za inhalacije, za opuštajuće kupke, mirisne sapune, šampone, masaže ili nanošenje lokalno. Koristi se i za proizvodnju raznih kozmetičkih preparata, parfema. Odlično je u aroma lampama, leči anksioznost, depresiju, rane, gljivice, infekcije, alergije, nesanicu, a i mnoge druge tegobe. Osvežava vazduh u prostorijama i deluje kao repelent protiv komaraca i drugih insekata.

Ulje se dobija destilacijom. Suština procesa jeste da se ključanjem vode stvara vodena para, koja prolazi kroz biljni materijal u kotlu. Dok para prolazi kroz lavandu pod pritiskom, biljni materijal ispušta eterično ulje.

Pitamo Branka Švonju i o ulozi lavande u gastronomiji i ljudskoj ishrani. On naglašava da nije svaka sorta lavande bezbedna za jelo:

– Sorta Lavandula Angustifolia je bezbedna i ima manje ulja od ostalih aromatičnih sorti. Koristi se kao dodatak u raznim poslasticama i dodaje se u kolače, sladolede, sirupe, koktele, ledene čajeve, likere… Odličan je začin i ide i uz slana jela. Čaj od lavande je takođe zanimljiv i koristan kod nervne iscrpljenosti, poremećaja sna i stomačnih problema usled nervoze.

Zašto useve valja osigurati

Branko Švonja je prošle godine imao veliki peh, kada su mu polja lavande u Bukovcu izgorela. Šteta je bila velika, ali nije ni pomišljao da odustane i hrabro je nastavio dalje da se bavi onim što voli i što ga čini srećnim.

 -Što narod kaže, bilo, prošlo i ne ponovilo se nikad i nikom. A, ono što te ne ubije, samo te ojača. To je bila jedna velika škola, gde sam naučio da je pametno osigurati parcele i polja, pa ako se i desi nešto takvo poput požara, opet nešto možeš povratiti novca da olakšaš nastavak dalje, a što ja, na žalost, nisam uradio. A opet, kad radiš ono što voliš, ne postoje prepreke koje ne možeš preći – u optimističnom tonu završava sećanje na nemile dane Branko Švonja.

https://www.dobrojutro.co.rs/ljubicasti-tepisi-bukovca/

Piše: Srećko Milovanović