Branko Lođinović-Čičan iz Grgurevaca je NAJSTARIJI SREMAC, a ovo je NJEGOVA FORMULA ZA DUG ŽIVOT

Prođe život kao tren!  Trepneš i već mu dođe  kraj, a bilo je, verujte starom dedi, predivnih, ali i tragičnih momenata.  Kao dečkić   sa 13 godina doživeo sam masakr i pokolj 300  meštana Grgurevaca!   Mater moja mila spasla me je tog dana 6.juna 1942. godine sigurne smrti, sakrila od Nemaca, koji su mi u nepovrat odveli oca sa svim muškima u grobnicu.  Terali su ih na kraj sela, tu gde je njima posle rata podignut spomenik. Trčeći, onako go i bos tog jutra, preturao sam po leševima tražeći oca. Stravičan  prizor zatekao sam na  Orašju, ruke, noge, glave, a krvava pena nadigla se na deset metara,  sećajujući se svakog detalja, oživljava davnu prošlost pred našim očima deda Branko, u Sremu poznat po partizanskom  imenu Čičan.

Tekli su zemaljski dani i Čičana posle rata odveli u Srajevo, gde je od  Tita, kako veli, dobio lep stan i tamo upoznao ljubav svog života,   lepu Bosanku,  svoju pokojnu suprugu  Grozdanu.

Umrla je, nažalost, pre 18 godina. Izrodili smo veliku familiju,  od naših dvoje  dece imamo petoro  unučadi i četvoro praunučadi.  Ponosan sam na svoje unuke, svi su dobri ljudi i fakultetski  obrazovani, unuka je doktor nauka, unuk doktor  specijalista. Sam sam ovde u svom rodnom selu Grgurevci,  gde smo supruga i ja stigli iz Sarajeva, baš uoči onih strašnih bratoubilačkih ratova 90-tih.  Ona je bila dama, prava Sarajka, malo joj je u početku bilo teže uklopiti se ovde u seosku sredinu, umrla je tugujući za svojim Sarajevom, priča starina.

Društvo mu u starosti pravi meštanin Kuca, njegov major, kako u šali kaže, dok on njega oslovljava sa  generale!

U Grgurevcima živi i ćerka sa porodicom, koja ga svakodnevno obilazi, kuva, sprema i brine o ocu.

Lep život sam imao, to su bili zlatni dani  u našoj voljenoj  Jugoslaviji. Vojno lice sam bio, ali i izučio posle rata za mesara, kobasičara, pa sam puno godina bio šef  prerade mesa u Sarajevu.  Sad  krckam svoju penziju,  krckam  svoje poslednje godine,  družim se sa borcima,  ali  malo ih je među živima.  Život  treba voleti, treba ga živeti,  sreću tražiti u malim stvarima, treba biti svoj, poručuje mladima deda Čičan.

Za kraj razgovora otkriva  nam tajnu dugovečnosti  i dobre forme- obožava sve  sremske đakonije, a najviše pravu seljačku slaninu, sa puno zdrave masti, a malo mesa, mleko i banane, koje jede svakodnevno u velikim količinama!

mojgradsm.rs