POLJOPRIVREDNA ŠKOLA u Futogu ODLIČNA OSNOVA za rad na selu

Nakon srednjeg obrazovanja učenici četvorogodišnjih obrazovnih profila mogu i da izaberu adekvatne smerove na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ili u Beogradu.

Iako su danas uslovi u poljoprivredi olakšani usled upotrebe savremenih tehnologija, kod dece trenutno postoji manja zainteresovanost za agrarne poslove, te sve više mladih odlazi da radi i studira u velikim gradovima. Osim aktuelnih problema koje uzrokuje pad seoskog stanovništa, poljoprivreda je za mnoge teška zbog raznih vremenskih uslova, te ekonomske krize, te tako mlađem stanovništu poljoprivredni poslovi ne daju finansijsku stabilnost.

Međutim, do dobre zarade u bilo kom poslu, pa i u poljoprivredi, može da se dođe tek ukoliko se steknu radne navike, kao i uvek potrebna stručnost. Činjenica da je 93 odsto upisanih učenika navelo kao prvu želju neki smer u futoškoj poljoprivrednoj školi, ohrabruje zaposlene u ovoj obrazovnoj ustanovi da postoje.

– Ogromna je konkurencija srednjih škola, koje odvlače pažnju deci, bez obzira na to što imamo učenički dom i sve ostale mogućnosti – naveo je direktor Dušan Gagić. – Najčešće se upisuju đaci iz 26 okolnih mesta, kao što su Savino Selo, Ravno Selo, Despotovo ili Lalić. Svi smo mi svesni da je poljoprivreda teška, a motika osnovno sredstvo za rad, ali danas u našoj školi postoji dobra oprema, traktori sa navigacijom, najsavremenija farma svinja, plastenici i staklenici „na dugme”...

Kada je reč o obrazovnim profilima na koje mogu da se upišu budući srednjoškolci, nekada najatraktivniji smer Poljoprivredni tehničar, na koji se upisuje 30 učenika, nudi širok spektar znanja, pogotovo od druge godine, kada počinje praktična nastava.

– Poljoprivredni tehničar je stručnjak u oblastima ratarstva, povrtarstva i stočarstva – navodi Gagić. – U drugoj godini učenici izučavaju ratarsko-povrtarsku tehnologiju, u trećoj voćarsko-vinogradarsku, a u četvrtoj se uči nešto više o stočarskoj tehnologiji.

Nakon završenog srednjeg obrazovanja, poljoprivredni tehničari moći će da zasnuju sopstveno gazdinstvo ili da rade u poljoprivrednoj apoteci, dok će biti osposobljeni za negu i zaštitu zemljišta i bilja, za  ubiranje i transport proizvoda, proizvodnju semenskog materijala, te za praćenje i sprovođenje tehnološkog procesa u stočarskoj proizvodnji.

Atraktivan obrazovni profil za buduće srednjoškolce je i Tehničar hortikulture, na koji se svake godine upiše do 60 učenika. Svi koji završe ovaj smer moći će da postanu stručni u proizvodnji, gajenju i negovanju cveća, ukrasnog drveća, žbunja, te izradi cvetnih aranžmana prilikom  projektovanja i biodekoracije eksterijera i enterijera.

– U školi se jednom nedeljno od druge godine organizuje redovna praktična nastava – navodi direktor škole. – Na kraju svake godine, učenici imaju profesionalnu blok i letnju praksu, koja se odvija na školskoj ekonomiji i na parkovskim površinama naše škole. Imamo najsavremenije plastenike i potpisujemo ugovore sa pojedinim cvećarama, gde oni takođe imaju praksu.

Po završetku školovanja tehničari hortikulture moći će da rade na sopstvenom gazdinstvu, kao i u firmama koje se bave projektovanjem i uređenjem dvorišta u poljoprivrednim apotekama i cvećarama. Više o hortikulturi oni će moći da nauče ukoliko se upišu na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Najatraktivniji smer u Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Futogu svakako je smer Veterinarski tehničar, na koji se upisuje najviše dece, čak 90. Nakon završene srednje škole, veterinarski tehničari imaju najbolju priliku za zaposlenje u veterinarskim ambulantama i stanicama, dok dobar deo njih postaju studenti na Departmanu za veterinarsku medicinu na Poljoprivrednom fakukltetu u Novom Sadu ili na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.

– Na praktičnoj nastavi, učenici druge godine kreću da se usavršavaju na polju farmakologije, kada se uz prisustvo nastavnika susreću sa lekovima koji su potrebni za zdravstvenu negu i zaštitu životinja – rekao je nastavnik stručnih predmeta Vladimir Nikolić. – Od druge godine takođe imaju direktan kontakt sa životinjama, sa svinjama ili ovcama. Od treće godine učenici se osposobljavaju da pregledaju bolesnu životinju i asistiraju veterinaru prilikom izlaska na teren.       

Školski zapisnici osnovne škole u Starom Futogu jasno govore o nastajanju poljoprivredne škole 1923. godine. Novi Futog, sačinjen od nemačkog stanovništva doseljenog u vreme kolonizacije Marije Terezije, imao je takođe poljoprivrednu školu, kada su Nemci 1940. godine kupili zamak porodice Kotek sa 77 katastarskih jutara i osnovali školu koju je vodio Jozef Trišler.

Današnja Poljoprivredna škola počela je da radi 1947. godine, a već od 1949. radi po četvorogodišnjem programu obrazovanja poljoprivrednih tehničara opšteg smera, da bi se nakon toga otvorili odseci za ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo.

Poljoprivredna škola je od 1975. godine radila u okviru postojećeg programa reformi kao zajedničke osnove. Velikim prilivom učenika, 1977. godine prerasta u Centar za obrazovanje kadrova poljoprivredno-prehrambene struke i zajedničkog srednjeg vaspitanja i obrazovanja „Dr Siniša Stanković”. Pod ovim nazivom škola radi do 1993. godine, kada menja ime u Poljoprivrednu školu sa domom učenika. Zbog prevelikog broja đaka, 2000. godine prehrambeno-tehnološki smerovi prelaze u Tehničku školu „Pavle Savić” u Novom Sadu.

Na smer Rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike svake godine se upiše 15 učenika, koji se obučavaju kako da pripremaju i održavaju pogonske, priključne i samohodne poljoprivredne mašine, odnosno kako da rukuju tim mašinama i vozilima. Iako je reč o trogodišnjem obrazovnom profilu, stručni kadar za ovo zanimanje i te kako je tražen i dobro plaćen.

Učenici se osposobljavaju da voze traktor i rade sa njime, da rukuju kombajnima, kao i složenijim agregatima i mašinama, a sve u cilju transporta poljoprivrednih proizvoda. Za razliku od četvrtog stepena, đaci sa praktičnom nastavom kreću već od prve godine.

– Ogromna je potražnja za ovim kadrovima, međutim, nedefinisano je zašto deca nisu toliko zainteresovana, jer pojedine firme žele čak i da ih stipendiraju kako bi mogla da rade s tim poljoprivrednim mašinama – ističe direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika Dušan Gagić. – Naša škola ima sedam traktora i priključne mašine za povrtarstvo, kao što su prskalice i pneumatske makaze. Osim toga, želimo da ih upoznamo i sa drugom savremenom mehanizacijom, pa često odlazimo na neka gazdinstva. Trudimo se da na što bolji način osposobimo učenike da rade na imanjima.

Aleksandar Čegar