ČASOPISI: „NOVA MISAO” U ogledalu istorije
Iz izdavačke radionice Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” izašao je 55. broj časopisa „Nova misao”, koji u fokusu ima jevrejsku književnost, posebno onu iz vremena Holokausta. „Ratnu književnost bosansko-hercegovačkih Jevreja ne odlikuje toliko kvalitet, koliko kvalitet retkih primera.
Partizanska agada Šanija Altaraca jeste najeklatantniji primer te pojave. Teško je u celom celcatom svetu naći kraće a ingenioznije delo nastalo u Holokaustu, takoreći na frontu, a koje se bavi temama ratnih stradanja, strahova i nada”, izjavio je za „Novu misao” Elizer Papo, pisac, profesor jevrejske književnosti i rabin iz Izraela. Upravo pomenutu Partizansku agadu, kao i dramu Ne zaboravi / Zapamti Hinka Gotliba, časopis integralno objavljuje prvi put kod nas.
„Krajnje je neobično što su isti ljudi, koji su u italijanskom logoru Kraljevica kod Rijeke 1943. učestvovali u pripremi Gotlibove jednočinke - prema nekim svedočenjima ona je i izvedena, dok postoje i svedoci po kojima je italijanska uprava premijeru zabranila – godinu dana kasnije, na slobodnoj partizanskoj teritoriji Korduna i Banije, bili svedoci premijernog izvođenja Partizanske agade. Dela koje žanrovski pripada tradiciji parodija na Paskalnu hagadu, ali je jedinstveno po tome što je nastalo u vreme Holokausta”, navodi dr Gordana Todorić iz Centra „Moša David Gaon” Univerzitet „Ben Gurion” u izraelskom Negevu, uz napomenu da je Šalom Šani Altarac u predratnom Sarajevu bio poznat kao talentovani humorista, da bi Agadu ispevao 1944. uoči Pesaha, kao partizanski oficir, i to na srpskohrvatskom, ladinu i pomalo aramejskom.
Po rečima urednice „Nove misli” Žakline Duvnjak Radić, u novom broju časopis za savremenu kulturu Vojvodine pretražuje i druge uglove prošlosti, kako one lične koji su našli svoj funkcionalni izraz u prozi - poput Enesa Halilovića i Đezea Bordaša – tako i one kolektivne, više dokumentarističke. U tu kategoriju svakako spada intervju sa fotoreporterom Imreom Saboom, koji čitaoce, vodeći ih kroz bezmalo pet decenija dugu karijeru, od aparata Kodak Baby Box, koji je njegov otac pokupio sa Sremskog fronta, do aktuelne monografije „Godine zapleta”, vraća u zajedničku prošlost ovih prostora. A još dalje u prošlost, sve do početka hrišćanstva i islama, zalazi iscrpna, istorijska, putopisna, socio-kulturološka studija Ibrahima Kalina, objavljena u izdanju Agore, Ja, onaj drugi i drukčiji svet o razvoju odnosa između Zapada i islamskog sveta, koju detaljno predstavlja Valentina Čizmar.
Ponovo važno mesto u časopisu zauzimaju eseji, pa se tako fenomenom Bijenala u Veneciji bavi dr Jasna Kujundžić Jovanov, dok je arhitekturi Izmira svoje slovo posvetio arhitekta Darko Veselinović. Uz nekoliko kritičkih zapisa, poput onog Vladimira Gvozdena o romanu „Kad đavoli polete” Vladimira Kecmanovića ili Vladislave Gordić Petković o studiji „Etika surovosti” Hosea Ovehera, važno mesto u „Novoj misli” zauzima i svojevrsno poetsko sučeljavanje Vujice Rešina Tucića i njegovog sina Siniše kroz analizu Jelene Zagorac, te sumiranje prevodilačke misije KCV „Miloš Crnjanski” ukazivanjem na izdanja knjiga Đorđa Pisareva, Franje Petrinovića i Save Damjanova na engleskom jeziku.
M. S.