PŠENICA ĆE PREGRMETI KIŠU i roditi pet tona po hektaru

Pred više desetina poljoprivrednika iz Vojvodine stručnjaci Instituta izneli su očekivanja uoči žetve ovih poljoprivrednih kultura.

Očekuju se, kako je rečeno, šarenilo u pogledu prinosa i kvaliteta roda u zavisnosti od toga koliko je bilo padavina i u kojoj meri su ratari primenili agrotehničke mere.

- Ima delova AP Vojvodine gde kiše nisu bile česte i obilne, nasuprot područjima gde je padavina bilo odviše - rečeno je prilikom obilaska oglednih polja.

- Pšenice je najviše posejano ove jeseni i prva će se žeti, a prinosi će varirati u u zavisnosti od količine padavina i primene agrotehničkih mera - kazao je dr Vlada Aćin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

On je procenio da će žetva pšenice kasnije početi nego proteklih godina i da će ovogodišnji rod biti sigurno na nivou petogodišnjeg proseka, oko pet tona po hektaru, ali je istakao da će biti i parcela gde će hlebnog zrna biti i osam tona po hektaru.

- Ratari koji su potpuno primenili agrotehniku imaće veće prinose - kazao je dr Aćin. - Klima je tokom jeseni i zime bila iznad višegodišnjeg proseka, topla, što je doprinelo da pšenice i strna žita budu bujnija nego ranijih godina. S jedne strane, to je bilo dobro za useve, ali je bilo i štetno jer se posle devet godina u žitu pojavila bolest - žuta rđa. Poljoprivrednici koji su na vreme uočili bolest i pravovremeno usev zaštiti nisu imali štete. Onda je stigao april i zahlađenje, u maju česte i obilne padavine sa umerenom dnevnom temeraturom, što je bolje u odnosu na visoke.

Pšenice su, istakao je, ovog proleća više nego ranijih godina pa su tako i osetljivije na poleganje.

- Najgore je kada žita polegnu u vreme nalivanja zrna, što umanjuje prinose i što ju je teško kambajnom pokutiti. Ali nije sva pšenica polegla ima i one koja je povaljena, pa može da se uspravi do žetve.

Ratari su, uglavnom, zadovoljni kako izleda pšenica i očekuju znatno veće prinose u odnosu na lanjsku izuzetno sušnu godinu. Uglavnom se pšenicu od prošle godine prodali na vreme, a to znači po cenama koje su bile znatno više tokom jeseni i zime u odnosu na sadašnju od 22,5 dinara.

Uqana repica je jesenas posejana na oko 33.000 hektara, što je za trećinu više nego u setvi 2021. godine, a prosečan prinos u lawskoj žetvi bio je malo iznad 2,7 tone po hektaru.

- Repica je sada u fazi nalivawa semena i kiša joj sada godi -

rekla je Ana Jeromela Marjanović sa Nacionalog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Za biqku je ova godine bila idealna, tokom pripreme za setvu krajem avgusta i početkom septembra klima je bila umerena, zatim je došla blaga zima i proleće sa umerenim dnevnim temeraturama i padavinama u pravo vreme. Zato se očekuju dobri prinosi, s tim što postoje i parcele i područja gde će biti mawi rod, ali takvih primera ima svake godine.

Poljoprivrednik iz Bačkog Petrovog Sela Nador Takač kazao je da očekuje prinos od osam tona po hektaru, ali da nije zadovoljan sadašnjom koštanjem žitarice.

- Mada očekujem da dobijem odličan prinos od osam tona po hektaru, neću uspeti da pokrijem troškove proizvodnje. Samo skuplja pšenica može da pokrije troškove setve i zaštitinih sredstava, a nikako uvećani prinosi - predočio je Takač i naveo da duž polja oko Petrovog Sela ima različite pšenice u zavisnosti od primene agrotehnički mera i od vremena setve.

- Ima dosta ratara koji neće dobiti puno pšenice jer nisu imali novca da kupe đubrivo i drugo što treba za prehranu - naveo je Takač.

Osvrnuo se i na cene kukuruza i soje koje su, takođe, niske. - Ništa od prehrambenih proizvoda nije pojaftinilo, a koštanje osnovnih sirovina ide nadole, što je nedopustivo - istakao je Takač.

Z. Delić